In memoriam: Tom Petty (1950-2017)
Da, znam: to je to, zona godišta kad sve češće čujemo da odlaze. Ali ovom čoveku još nije bilo vreme. Stalno je imao još jednog keca u rukavu, njegovi albumi su redom bili čisti štihovi. Muzika koju je svirao, ma koliko bila anahrona u svom prostom sadržaju, bila je veličanstvena u svojoj čistoti.
Tom Petty, veliki autor i izvođač rock muzike, otišao je na Neko Bolje Mesto 2. oktobra 2017. godine, nakon što je prenet u bolnicu zbog srčanog udara.
Ostaće zabeleženo i to da su neki mediji objavili vest o njegovoj smrti pre nego što se ta smrt zaista i desila. Ali, o tome ćemo porazgovarati drugom prilikom.
Well I started out down a dirty road
Started out all alone
And the sun went down as I crossed the hill
And the town lit up, the world got still
Nije mi bilo teško da volim muziku tog čoveka, jer u njegovoj umetnosti nije bilo foliranja ni koliko crno ispod nokta. Više puta sam ga otkrivao ispočetka i uvek sebi postavljao ono blesavo pitanje bez odgovora: zaboga, a zašto ja ovu muziku ne slušam svaki dan?
I’m learning to fly, but I ain’t got wings
Coming down is the hardest thing
Njegova muzika se lepila za uho i za dušu. A taman kad biste za neku pesmu pomislili kako je to vešto sklopljen, no ipak trivijalan pesmičuljak, začuli biste još nešto, pa biste odmah odbacili brzopleto skovanu misao. A ako biste bili u prilici da kao ozbiljan slušalac unakrsno istražujete njegove autorsko-izvođačke radove iz grupa Mudcrutch, Tom Petty & The Heartbreakers, The Traveling Wilburys ili razne “leteće” saradnje poput onog na veličanstvenom albumu Bella Donna (1981) sa Stevie Nicks, otkrili biste pravu radost življenja oličenu u prostom sviranju.
Well the good ol’ days may not return
And the rocks might melt and the sea may burn
Imam ozbiljnih teškoća da rečima izrazim to što osećam o toj muzici, i to ne zato što je komplikovano – nije! – već naprotiv, zato što bih mogao da skliznem u banalnost, toliko jednostavno mislim o tome. Pokušaću bez krivina: beše boljih songwritera, ali ne možemo dobru muziku meriti na kilo, već na dozu prihvatljivog barem u nekom kontekstu. Tom Petty je pravio muziku koja se rado slušala u svakom kontekstu. U tom sviranju nije bilo nikakve virtuoznosti, ali nije bilo nikakve smetnje da joj se potpuno prepustimo i uživamo u njoj. Kao pevač, Tom Petty je bio sasvim običan izvođač; ali, jebote, obožavao sam taj njegov otegljeni naglasak koji je zvučao kao da se rodio na nekom salašu nadomak Banatskog Miloševa, a ne na Floridi. Među svim elementima je postojala neka čudesna ravnoteža, bez izuzetka tokom cele karijere, koja je dovodila do sinergijskog efekta čvrste, solidne groove izvedbe kojoj nema šta da se doda, nema šta da se oduzme, a pogotovo nema šta da se zameri.
Well some say life will beat you down
Break your heart, steal your crown
So I’ve started out for God knows where
I guess I’ll know when I get there
U jednom intervjuu za časopis Rolling Stone, Petty je rekao da je već malčice umoran i da će sledeća turneja sa Heartbreakersima verovatno biti oproštajna. Nažalost, nedavno završena turneja kojom je obeleženo 40 godina rada grupe definitivno je i neumitno poslednja. No, mislim da Tom Petty ipak odlazi nedorečen, u času kada je još uvek, bez obzira na izjave o umoru, ipak imao još ponešto da kaže.
I’m learning to fly, around the clouds
But what goes up must come down
Ne, ne mora da padne. Ostaće među zvezdama i rado će se pamtiti.
Lake ti nebeske note, Majstore.