Don’t Runaway
Midnight Hideaway
Don’t you – Fadeaway!
’til the Morning light
Pretpostavljam da svako čestito muško u svojoj glavi vrti nešto poput ovih stihova dok “maca” mirno spava posle burne noći.
BoDeans su celu “situaciju” vešto uglazbili, pesma “Fadeaway” je postala jedna od onih koja se prepoznaje, a njihov debitantski album Love & Hope & Sex & Dreams (1986) ostaće jedan od najboljih koji su se pojavili u Americi tokom osamdesetih.
Kurt Neumann i Sam Llanas su zajedno sviruckali još od tinejdžerskih dana. Bilo im je potrebno 7-8 godina da se dočepaju diskografskog ugovora. A onda im se posrećilo: za produkciju prvenca BoDeansa je trebalo da se pobrine T-Bone Burnet.
Prvi susret sa ovim proslavljenim muzičarem bio je traumatičan – mrtav ‘ladan im je rekao da idu kući i nauče da sviraju svoje instrumente. Mogu da zamislim kako su se osećali jer su verovatno mislili da sve znaju. No, trebalo je verovati matorom liscu. Njegova spacijalnost i jeste da oseti nečiji potencijal, a posle toga to što mu je pod rukom “teše” do trenutka kada misli da je rezultat onakav kakvim ga je zamislio. I u ovom slučaju insistirao je na “prirodnom” zvuku grupe, bez nekih dodatnih intervencija i nasnimavanja.
Klincima se to nije svidelo i stalno su prigovarali misleći da im je potrebna bogatija produkcija. Lova za iznajmljivanje studija se polako topila, a nervoza postajala sve veća, tim pre što se T-Boneu dešavalo da se na snimanju ne pojavi i po nekoliko dana. Koškanje između menadžera i članova grupe je dodatno pogoršavalo stvari, jer nikako nisu mogli da se odluče koje pesme da snime.
I oko izbora pesma je T-Bone presekao. Kako su imali veliki broj priremljenih, kada je čuo “Fadeaway” samo je prokomentarisao: “To je vaš prvi singl.” Kako kažu članovi grupe, bilo je to veliko olakšanje jer su mislili da imaju dobre pesme i smetalo im je što ih neki ljudi iz biznisa ne razumeju.
Kako god da je prvi album teško nastajao, postigao je zasluženo veliki uspeh. BoDeansi su poleteli visoko, a za naredni su angažovali Jerryja Harrisona želeći moderniji zvuk. I dobili su ga, ali nisu uspeli da ponove uspeh prvenca. Oni su i dalje veoma kompetentna grupa sa odličnim i zanimljivim pesmama i vrhunskim nastupima, iza sebe imaju 15 snimljenih albuma, a samo su još jednom zaista zasijali, na albumu Go Slow Down (1993).
Pogodite ko je bio producent…
Čudno, ovaj tekst je potpisan sa “Grba”, ali me način pisanja veoma podseća na Pauna. Šta se tu dešava?
Dešava se greška dremljivog administratora, eto šta 🙂 No, barem je neko budan, što je dobro znati. Hvala na upozorenju, ime pravog autora je vraćeno.