Month: November 2017

Tamo gde mogu da radim šta hoću

Love Sculpture je jedna od onih grupa iz druge polovine šezdesetih koja je u samo par godina napravila takav zaokret u karijeri da je, slušajući njihova dva snimljena albuma, prosto neverovatno da ih je snimila ista ekipa. Njihov debi album Blues Helping (1968), iako se sastojao od dobro poznatih soul i blues pesama velikih majstora, bio je pokazna vežba kako mogu ozbiljno da zazvuče engleski klinci kada sviraju “crnu” muziku. Na njemu je zablistao mladi gitarista koga danas svi dobro znamo – Dave Edmunds.

I kada se pomislilo da je Britanija dobila još jednog od gitarističkih bogova, poput Claptona, koji će svirati bluz čitavog života jer ga ima u malom prstu, Edmunds je video Keitha Emersona i The Nice.

Nastavite sa čitanjem… “Tamo gde mogu da radim šta hoću”

Ој, кафано: сплав 1

Не, не отварам нову серију, нема толико материјала. Ем госпоја боље кува од већине кафанских кувара, ем код куће имамо бољи избор пића. Ал’ понекад се ваља, због друштва и амбијента. Овај код куће сам већ намртво исфоткао, па нек натрчи нешто различито.

Ако истрајем на ту страну, можда ћу најзад заокружити теорију о кафанској комплетности. По њој, кад се помноже амбијент и клопа добија се број који не може бити већи од неке тамо константе, коју још нисмо утврдили. Шта се може, не да се емпирија без довољног узорка.
Тако на једном крају криве имамо комбинацију одличног амбијента са лошом клопом и минималистичким избором пива.


(велика)

На другом крају су којекакве соцреалистичке кутије са голим зидовима, ћумези са подом од виназа или нафтираним патосом и надрканим келнерима у алтернативно белим блузама, које зачудо имају генија за кувара и газду који не жали материјал.

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: сплав 1”

Palac gore

Dok napolju rominja dosadna jesenja kiša vrtim se po kući i izmišljam poslove kako bih se zabavio. I, naravno, razmišljam o nekoj pesmi koja bi bila dovoljno dobra da posluži za današnju priču. Proteklih nedelja redovno su pristizali noviteti, među njiima ima i jako zanimljivih albuma no, kao za inat, na koju god pesmu da sam pomislio, ispostavlo se da je još uvek nema na Cevki kako bih mogao da ilustrujem priču.

U takvim okolnostima, najbolje je da se posegne za nekim staritetom.

Nastavite sa čitanjem… “Palac gore”

Kiša će sve da spere

Moja mlada prijateljica se mesecima muči da me navuče na “njenu” muziku. Da ne bude nesporazuma, ona ima dobar muzički ukus. Samo se povremeno desi da zaluta u nekakav moderan indie folk, gde novih autora ima k’o kusih pasa, pa mi ništa od njenog izbora nije preterano interesantno. Svi oni mogu da mi budu deca, a njihova početna životna iskustva, o kojima pevaju, daleko su iza mene i ne mogu da se identifikujem sa njima.

Ipak, C. ponekad ubode i pravu pesmu.

Nastavite sa čitanjem… “Kiša će sve da spere”

Ili jesi ili nisi

Šta god mislili o opusu grupe Foreigner, ne možemo da im prebacimo da nisu odlično radili svoj posao. Brojke su neumoljive – prodali su više od 80 miliona albuma. Ne slučajno jer su, pre svega, imali odličan repertoar. Ako pogledamo kako su se stvari razvijale tokom karijere, lako ćemo da primetimo da, iako su bili okrenuti AOR tržištu, iz albuma u album su se trudili da naprave makar minorne pomake i da nikada ne budu isti. Za svoj četvrti album su, za mene neočekivano, angažovali Thomasa Dolbyja i Larryja Fasta, čudotvorce na sintisajzerima, kako bi postigli moderniji zvuk.

A to se nikako nije svidelo njihovom pevaču.

Nastavite sa čitanjem… “Ili jesi ili nisi”

Једна од пре: родиле кајсије

И онда, јесу ли најзад родиле те кајсије? Па, онако, три гајбе. У ствари, четири и кусур, после је било још, ал’ кад сам ово сфоткао, три.

Ко има кајсије зна која је то патња. Цветају двадесетог марта, дваездругог падне снег, па дваеседмог још један. Или цветају нормално али температура ниска и пчеле изађу тек десети дан. Или цветају обилато а сутрадан удари мраз. А онда кад роди…


(велика)

… онда никад краја берби. Кад нема не ваља, кад има не ваља. Ко ће свету угодити.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: родиле кајсије”