Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Kada se Kim Wilde pojavila na velikoj pozornici, nikoga nije ostavljala ravnodušnim. Svi su primetili njenu lepu glavu, a kritičari su je često poredili sa već slavnim pevačicama – Amerikanci sa Debbie Harry, a Englezi sa Dusty Sprinfield. I jedni i drugi su pogrešili jer je Kim već sa svojim prvim singlom, “Kids in America“, postala lako prepoznatljiva.
I to nije bilo slučajno.
U vreme objavljivanja svog debitantskog albuma, Gino Vannelli je bio samo još jedna zgodna faca moćnog glasa na koju se niko nije trznuo, čak ni u sopstvenoj državi. Iako je Kanada blizu, pravi uspeh se računa tek u trenutku kada na umetnika počne da reaguje najveće i najbogatije tržište u komšiluku.
A to se ubrzo desilo.
Pomenuh već da nam je Ršumovo delo donelo dosta simpatičnih i šaljivih trenutaka ovog leta. Ako bi neko i hteo da sluša, možda bih i mogao objasniti da ima desetogodišnjaka koji i na morskoj plaži čitaju knjigu. A onda oduševljeni sadržajem krenu roditelje i okolinu da smaraju prepričavanjem opisanih dogodoviština.
Logički ili uz pomoć naših objašnjavanja naslednik je brzo došao do zaključka da knjiga opisuje neka davna vremena. Usledilo je pitanje:
– Je l’ Ljubivoje Ršumović još uvek živ?
Srećan zbog potvrdnog odgovora, odmah dodaje pitanje:
– Tata, ‘oćeš da me vodiš na Sajam knjiga da mi Ljubivoje Ršumović (mora i imenom, i prezimenom) potpiše knjigu?
Nekad sam voleo jesen. Sad me stigle godine, ceo špil sam skoro nagurao, pa sam postao džangrizav kad me na prelazu iz oktobra u novembar za manje od 24 sata salete zagušljiva toplota, nasrtaj olujnog vetra koji donosi horizontalnu kišu i blago modra boja na vrhovima ušiju posle samo sat vremena provedenih napolju.
Manje-više hladnoća, nemam problem sa tim. Ali ako nešto ne mogu da podnesem, to je kiša noću. U svako godišnje doba. Jedino volim onu pesmu…
Od kada me je Bob Dylan ubio sa poslednja dva izdanja (ukupno 5 diskova sa obradama starih šlagera) malo mi se cela priča oko albuma koji se bave coverima već poznatih pesama smučila. Takva sam izdanja zaobilazio u širokom luku ne želeći da se ponovo razočaram u ljude čiji rad poštujem. Možda sam propustio i nešto vredno slušanja, ali sam odavno naučio da nemamo dovoljno vremena da čujemo, pročitamo, odgledamo sve što nas zanima…
Sve dok nisam video najavu za novi album Ane Brun.
Ако ћемо уопштено, све се фотке снимају на истом месту. То уопштено место се зове свемир.
