Od kada me je Bob Dylan ubio sa poslednja dva izdanja (ukupno 5 diskova sa obradama starih šlagera) malo mi se cela priča oko albuma koji se bave coverima već poznatih pesama smučila. Takva sam izdanja zaobilazio u širokom luku ne želeći da se ponovo razočaram u ljude čiji rad poštujem. Možda sam propustio i nešto vredno slušanja, ali sam odavno naučio da nemamo dovoljno vremena da čujemo, pročitamo, odgledamo sve što nas zanima…
Sve dok nisam video najavu za novi album Ane Brun.
Ova Norvežanka, inače, spada u moje miljenice. Nijednom me nije razočarala. Na svojim autorskim albumima je uvek pokazivala da je, kao retko ko, sposobna da prenosi emocije i raspoloženja, a ono što se čuje u njenim pesmama je rafinman koji se retko sreće – akcenat je na toplini i atmosferi, pa su aranžmani minimalistički i svedeni, a glas najčešće služi kao dodatni instrument koji dopunjuje zvučnu sliku.
Leave Me Breathless (2017) je njen osmi album. Kaže da je ideju dobila kada se zaljubila (otuda i simbolični naslov – Ostavi me bez daha), pa je album trebalo da bude posveta novom princu na belom konju. Valjda, da bi mu pokazala koliko joj je stalo do njega. No, u toku snimanja on se predomislio, a Ane je stisla zube i dovršila započeti posao.
Pesme koje je odabrala bave se romantičnim doživljavanjem ljubavi i savršeno dobro joj pašu. Njen topli vokal je sav u funkciji jako širokog spektra emocija, a folk/pop muzička vizija pomalo iznenađuje. Ane se nije slepo držala originalnih aranžerskih zahvata, već je na neki osobit način dekonstruisala pesme da bi ih ponovo sklopila (autori su, između ostalih, Radiohead, Tom Petty, Maria McKee, Nick Cave, Lucinda Williams, Bob Dylan…).
Već sama “I Want to Know What Love Is“, koja otvara album, postavlja temelj cele priče koja će se razvijati tokom albuma. U izvođenju grupe Foreigner, to je moćna ljubavna himna nadograđena gospel horom. Kod Ane je atmosferična, krhka, puna delikatnih emocija, pa se stiče utisak da će se i sama pevačica do kraja pesme slomiti. A to se ipak ne desi, već lagano uplovi u legendarnu “Always On My Mind“…
Jedan od recenzenata je ovako zaključio svoj tekst: Absolutely wonderful album of covers that don’t sound like covers. This is music that will bring tears to your eyes…
Dakle, dame koje ovo čitate, jasno vam je da treba da spremite maramice. 
Skoro je neko na ovom blogu napisao kako gotovo da niko ne ostavlja komentare, pa evo da kažem: mnogo mi je drago što ste skrenuli pažnju na ovaj album! 🙂
(pratim vas odavno, čitam redovno, a komentarišem prvi put, samo nastavite!)