U prvi mah, kada sam video omot za album Siren’s Song (2017), pomislio sam da je u pitanju još jedan od zaboravljenih dueta star barem 45-50 godina. To ne mora da bude loše, među takvim skrivenim i zaboravljenim draguljima može da se naiđe na fenomenalne stvari, ali me iskustvo naučilo da se pripazim, naročito kod onih izdanja o kojima kolaju priče da dostižu basnaslovne vrednosti kod kolekcionara.
Za njih se, obično, ispostavi da su muzički mućkovi i gubljenje vremena.
Srećom, u recenziji albuma sam odmah natrčao na rečenicu da je produkciju radio Jeff Tweedy (Wilco), što je bilo dovoljno da duetu Kacy & Clayton dam šansu. I nisam se pokajao.