Odgovor na ovo pitanje veoma zavisi od konteksta.
Recimo, ako ste upravo gledali flim “Balkanski špijun“, onda dobro znate da su to osnovne jedinice diverzantskih grupa, kao što vas je Đura podučio tokom onog brifinga. Ali ako ste se zatekli u sunčanoj i raznim hemijskim preparatima ofarbanoj Kaliforniji potkraj šezdesetih godina prošlog veka, odgovor bi bio različit.
Veoma, veoma različit.
Seksualne slobode su oduvek bile kontroverzna tema. Vekovima tabu u evropskoj kulturi, to pitanje je potiskivano u drugi plan, a malobrojni pokušaji da se pitanje prouči u literaturi prolazili su kao incidenti. Sloboda koju propagiraju Deca cveća u San Francisku, ma koliko bile iluzija, u prvi plan uvodi i promiskuitet kao simbol te slobode. Kakve su se socijalne teme iz toga izrodile, druga je priča, no zanimljiva je bila ta tanana ravnoteža u kojoj je krhki društveni moral poigravao između krajnosti, na ivici licemerja…
A u rock’n’rollu su se tada dešavale neke čudne stvari: pojavili su se nekakvi ljudi u uštirkanim košuljama i kravatama, nudili neočekivano velike pare za muziku koju su Deca cveća pevala po parkovima i sve se činilo da će revolucija ljubavi, slobode i sunca zaista pobediti establišment tako što će to i sama postati.
Ko je mogao da zna da je plan Velikog Kapitala već bio pokrenut: jednom kada se u vazduhu pored mirisa pačulija osetio i miris zelenih novčanica, bilo je dovoljno sačekati neko vreme da ta nazovi-revolucija implodira pod sopstvenom težinom neodrživosti.
Za to vreme, sa kapitalom ili bez, brzo su se dešavala prepakivanja ideja: od Laurel Canyona podno holivudskih brda do šest sati kolima udaljenog San Franciska, tada nije bilo zanimljivijeg mesta na svetu da se prati muzička scena. Kako se ko tu snalazio, izvor je stotinu zanimljivih priča. Danas prepoznajemo folk-rock bend iz Los Anđelesa koji je obavio uspešnu tranziciju u nešto drugo, tek na mahove artikulisano, razumljivo tek uz tableticu-dve, a što se u nedostatku čestitog opisa nazvalo “psihodeličnom muzikom”. Elem, The Byrds su bili odavno vladari scene u času kad je prva luda stavila sebi venac od cveća na glavu, ali beše jasno da se nije tu moglo opstati u high tripu, već se valja konsolidovati u biznisu koji ne oprašta greške improvizacije. Kako je vreme prolazilo, David Crosby je od korisnog člana najkreativnije grupe Zapadne obale postao smetnja i bilo je pitanje trenutka kada će kreativni naboj između Rogera McGuinna i njega nestati.
Taj trenutak se desio kad je Crosby ponudio bendu pesmu “The Triad” u kojoj on opisuje svoja promiskuitetna iskustva. U toj pesmi, Crosby veli (u prepevu by yours truly):
Da ti kažem kako će to biti?
Ona i ja – ili ja i ti
Stojite tu dok vam se duge kose prepliću
Živahne oči koje čudnu misao nameću
Kažu mi “Volimo te obe i želimo kao svoje”
Volim vas obe, pa budite moje
Zašto da ne nastavimo utroje?Plašiš se i malo te je sram
Niko ti još nije ponudio takav plan
Majčin glas ti u mislima bruji
Ledeni pogled ti sećanjem struji
I kaže: “Ne možeš tako, dete moje
Neka pravila moraju da postoje!”
Ali ja ti kažem kako stvari stoje:
Zašto da ne nastavimo utroje?Volimo se mnogo, to je bar jasno
Ovo mi stoga deluje krasno:
Zaljubljene sestre od brata do brata
A posle će još neko da se prihvata
Pa hajde onda, šta drugo bismo
Probajmo nešto što nikada nismo
Ako si odbacila skrupule svoje
Zašto da ne nastavimo utroje?
Bend nije hteo ni da čuje za ovo: tema promiskuitetnog trougla je bila “suviše rizična”, kako je to McGuinn formulisao. Spor oko te pesme je doveo do toga da Crosby najzad istupi iz Byrdsa; verzije po kojima je sam otišao, odnosno dobio otkaz iz benda, jednako su zastupljene u raznim biografijama. Byrdsi su, zapravo, snimili pesmu, a ona je objavljena tek mnogo godina kasnije kao bonus na proširenoj verziji albuma The Notorius Byrd Brothers (1968).
Po odlasku iz benda, razočarani Crosby je sreo Grace Slick i predložio joj da njen bend Jefferson Airplane snimi pesmu. Tema je legla perfektno, a rezultat danas slušamo. Pesma je objavljena na albumu Crown of Creation (1968), gde se bez problema uklopila u kreativnu teksturu u tom času najznačajnijeg benda San Franciska.
David Crosby je uskoro sreo čoveka koji će kapitalno opredeliti dalji tok njegove karijere, ali to je neka druga priča koja zaslužuje svoju posebnu stranicu. Ako bacimo banku na zrnce naknadne pameti, prepoznajemo da to što je ostavio tu pesmu za sobom nije bila greška.
Naivni period hipi pokreta je potrajao još nekoliko godina, zahvaljujući pomeranju ka istoku: stigao je do Njujorka, a zatim do Londona, Amsterdama i Rima, gde je već bila 1975. godina i više niko nije mogao da prepozna ideale šezdesetih, jer oni likovi u uštirkanim košuljama i kravatama su svoj posao uradili poodavno i oho-ho dobro.