California tumbles into the sea
That’ll be the day I go back to Annandale
Ako bih išta menjao u životnim navikama, bilo bi to postizanje nekog novog nivoa podređivanja muzici. Postoji muzika koja me inspiriše – da počnem da razmišljam, da prestanem da razmišljam (o, kako je malo takve muzike!), da zastanem, da počnem da se krećem, da tražim, da nađem, da mi krene osmeh, da mi krene suza, da mi srce bude puno.
Da mi srce bude puno.
Za tako nešto potežem neke drage pesme kojih se nikad neću zasititi. Poput ove.
I kao da bih nešto više mogao da kažem. Mislim, osim svega onog što zbilja ima da se kaže, a toga nije malo.
Slobodni ste reći kako vam dosađujem muzikom grupe Steely Dan, ali razumite da ja drugačije ne mogu. Mi ovisnici smo takvi: dosađujemo čestitim ljudima kad god nam se ukaže prigoda… Sledi redigovani i znatno prošireni izvod iz Grbine škole grupe Steely Dan na jednom počivšem BBS-u.
– * –
U vreme kad je prvi album grupe Steely Dan, Can’t Buy a Thrill (1972), pomalo neočekivano dobro prošao na top-listama s obe strane bare, grupa vrlo intenzivno nastupa uživo. U naletu narasle popularnosti kreću, pomalo i nasilno, da paralelno rade u studiju. Kako su kasnije tvrdili Fagen i Becker, to je i razlog što je materijal za drugi album Countdown to Ecstasy (1973) zvučao pomalo sirovo – sa pozornice u studio, iz studija na pozornicu; tako je prosto ispalo.
Pritisak kompanije ABC da se sa pločom požuri je, sudeći po mnogo čemu, uticao na krajnji rezultat, kojim Fagen i Becker otvoreno nisu bili zadovoljni. To dovodi do iskri koje čine početak kraja prve faze benda, a koji će eskalirati tek nakon trećeg albuma. Dvojica nastupaju protiv trojice: Becker misli, a Fagen se slaže, da ne treba praviti ustupke krajnjoj ideji i da samo studio može da donese pravi zvuk. S obzirom na to da ostali članovi benda nisu autori, pa su njihove tantijeme od prodatih ploča malene, zahtev za većim brojem živih svirki je razumljiv. Kako god, rastrzanost se oseća, ali album, koji izlazi jula 1973, ima i te kako vrednih momenata. Nije dostigao rezultat vinilnog prvenca: dostiže tek 61. poziciju na top listama. Međutim, albim sadrži nekoliko remek-dela, koja tek vremenom dobijaju patinu vrednosti. Dva hita ostadoše za svagda: u prvom redu, to je urnebesna “Bodhisattva“, koja je bila i adut na koncertima; drugi hit koji ostade za sva vremena je “My Old School“, pesma koju danas slušamo.
Reč je o velikom hitu grupe, temi odsviranoj tako da je danas smatramo prototipom zvuka Steely Dan. Dvoglas u strofi, kompletna harmonija glasova u refrenu, a sve začinjeno sa bogatim zvukom duvačke linije: ovo je harmonski lajtmotiv koji je postignut još samo nekoliko puta u opusu grupe, ali u kasnijim fazama, u onom materijalu koji se baš i ne sluša tako lako kao ova zarazna tema.
I kad čovek pomisli da bi akustični klavir i teški gitarski rifovi sa ovim elementima mogli da dovedu do totalne zbrke, pred sobom zapravo imamo izuzetno vešt aranžman. Solo na gitari je naglašen sinkopama, što pomalo odudara od standardnog beata koji dominira u pesmi. Još bi čovek pomislio da je majstorluk posredi; nažalost, ovde imamo slučaj meni vrlo neomiljenog gitariste koji se dobro pokazuje u drugim, pravim prangijaškim fahovima: Jeff “Skunk” Baxter je bio mnogo korisniji kada je nešto kasnije napustio Steely Dan i otišao u Doobie Brothers. Mislim, nemam ja ništa protiv ljudi koji imaju visoko mišljenje o sebi, ali kad ti neko drugi osmišljava solo deonice koje ćeš odsvirati, kao što je u ovom slučaju Walter Becker pakovao za Skunka Baxtera, onda ne uzimaj zasluge koje ti ne pripadaju.
Ali, dosta o folirantima… Ili ćemo se možda još zadržati baš na toj temi: hteo bih da kažem reč-dve o stihoklepanju kao najhermetičnijoj delatnosti koja je krasila Steely Dan.
Baš iz tog razloga ne mogu da pokusam objašnjenje da je ovde reč o ličnom iskustvu nakon racije u lovu na ilegalne hemijske supstance tokom studiranja na koledžu, kao što to tvrde neki izvori.
Postoji drugo tumačenje koje se nešto bolje uklapa u širi Steely Dan model: u ovoj pesmi je ipak možda reč o nekim direktnim asocijacijama na to ko je šta ostavio u rodnom gradu u provinciji nakon mature, kada se otisnuo u beli svet. Ovo nije retkost: nekim ljudima je teško da se suoče sa onim aspektom sopstvene ličnosti koje su bile pre izletanja iz rodnog gnezda, naročito ako ih je srednjoškolska ljubav “izradila”, pa se zato više ne pojavljuju na godišnjicama mature. A takve frustrirane figure su naročito omiljena meta Fagenovih tekstova.
S druge strane, možda sam promašio u potpunosti, nego je prvobitno tumačenje tačno; odustajem od pokušaja da budem u pravu i svejedno mi je ako nisam. Sva je istina da mi je teško da provaljujem u značenja tekstova te grupe, jer mi je to retko uspevalo, pa se bestidno zadržavam na muzičkim frazama i površnim asocijacijama. Meni na dušu izostanak truda, a duetu Becker-Fagen (obojica su pisali tekstove) na dušu činjenica da ih nije razumela ni većina savremenika, te da su malobrojni pokušavali da provale značenja i završavali ko zna gde. Kako god okreneš, danas sam pak sklon sam da mislim da je reč o klasičnom posh načinu zapetljavanja slike bez osobitog razloga osim da se definiše pripadnost sloju čije socijane navike odlikuje probirljivost.
Još jedan razlog što oklevam da stavim ruku u vatru da bih dokazao da sam u pravu je taj što baš Steely Dan u svojim kasnijim radovima žigoše tu socijalnu splačinu od kvazi-visoke klase (ref: moj članak o pesmi “Gaucho“). Šta bih mogao drugo, nego da vam prepustim da sami potražite, pa možda i pronađete pravo značenje ove pesme i napišete komentar o tome…
Prepuštam vas tekstu i fantastičnoj muzici.
I remember the thirty-five sweet goodbyes
When you put me on the Wolverine up to Annandale
It was still September when your daddy was quite surprised
To find you with the working girls in the county jailI was smoking with the boys upstairs
When I heard about the whole affair
I said oh no, William and Mary won’t doWell I did not think the girl could be so cruel
And I’m never going back to my old schoolOleanders growing outside her door
Soon they’re gonna be in bloom up in Annandale
I can’t stand her doing what she did before
Living like a gypsy queen in a fairy taleWell I hear the whistle but I can’t go
I’m gonna take her down to Mexico
She said oh no, Guadalajara won’t doWell I did not think the girl could be so cruel
And I’m never going back to my old schoolCalifornia tumbles into the sea
That’ll be the day I go back to Annandale
Tried to warn you about Chino and Daddy Gee
But I can’t seem to get to you through the U.S. MailWell I hear the whistle but I can’t go
I’m gonna take her down to Mexico
She said oh no, Guadalajara won’t doWell I did not think the girl could be so cruel
And I’m never going back to my old school
$#$