Devedesete ćemo pamtiti po žestokom prangijanju sa druge strane Atlantika. Kao što je onomad Grba dobro primetio u svom tekstu, mlade grupe su se prosto utrkivale koja će da bude žešća i da li će uspeti da uhvate makar malo distorzične magije koju je patentirao Neil Young sa Crazy Horsima dvadesetak godina ranije. No, kako to obično biva, po nekim budžacima su se skrivali klinci koji su inspiraciju tražili u sasvim drugoj muzici.
Potrebno ih je samo otkriti.
Muziku koju izvode The Squirrel Nut Zippers je teško kategorisati jer u njihovim pesmama ima Delta bluesa, gypsy jazza koji je proslavio Django Reinhardt, klasičnog swinga i još mnogo čega – već posle par odslušanih pesama odmah postaje jasno da je u pitanju retro pristup koji ne pronalazi lako svoju publiku. Sem ako ne ponudi zanimljive pesme.
A “Blue Angel” je jedna od onih “malih” pesama koje se zalepe za vas čim je prvi put čujete. Očigledno je da pevačica peva o nekome ko je mrtav/nastradao. Ne možemo znati da li je u pitanju njen muž, ljubavnik ili neko treći, kakvu ulogu ona sama ima u celoj priči i da li će, rezignirana, dići ruku na sebe…
Možda sve to i nije toliko važno, jer u ovoj pesmi glavnu ulogu ima atmosfera, koja u istom trenutku priziva noir filmove između dva rata koji govore o gangsterima, fatalnim ljubavima i tužnim sudbinama likova na margini društva. I sam njen naslov je asocijacija na kultni predratni film Der Blaue Engel Josefa von Sternberga u kome je je fatalnu plavušu Lolu glumila Marlene Dietrich.
A ako ne volite teške priče, onda poslušajte nešto drugo iz repertoara The Squirrel Nut Zippersa – toliko zdravog humora teško da ćete danas naći na jednom mestu.