Odlazak na pijacu, što se podrazumeva da radi svaki dobar domaćin, predstavlja neki vid zabave za mene. O diskusijama sa seljacima sam već pričao, a druga strana koja me zabavlja su susreti sa nekim ljudima koji se, uglavnom, samo tu dešavaju. Razmeni se po koja reč, pitamo se za decu i zdravlje i nastavimo svaki svojim putem. Ovde nedelje sam naleteo na starog poznanika sa kim imam malo šta zajedničko. I on je naložen na muziku, ali je ostao u prošlosti – još uvek je u potrazi za najdužom solo deonicom gitarističkih heroja, a uporno tvrdi da se nikada neće svirati tako dobra muzika kao što je to bilo krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih.
Mnogo puta smo se na ovom mestu uverili da to nije tačno. 