Month: January 2018

Sloboda

U više navrata smo se uverili da dobre namere, talenat i muzička kompetencija ne moraju da znače i uspeh. Za Velšku grupu The Eyes of Blue malo ko je čuo, a krajem šezdesetih je bila jedna od onih koje su najviše obećavale. Naravno, svirali su muziku inspirisanu bluzom i psihodelijom, što je bilo popularno u to vreme, snimili dva komercijalno neuspešna albuma (jedan je producirao Quincy Jones!), napisali muziku za film… I stajali su u mestu.

Razočaran razvojem događaja i znajući njihove potencijale, menadžer im je sugerisao da promene ime i malo razrade svoju muziku.

Tako je nastala grupa Big Sleep.

Nastavite sa čitanjem… “Sloboda”

Oštar pogled u svet

Jednih smo se otarasili, ali dođoše drugi!

iskrivljen pogled– A kad mogu da uradim ono što si ti uradio, pa sad više ne nosiš naočare? – povika prestolonaslednik. Eeeeee, mislim se, i u sebi opsovah šta smo se jednih naočara otarasili, a druge smo zaradili.

Najmlađi član naše porodice “vuče” slabovidost još od treće-četvrte godine. Od dečijeg očnog lekara smo dobili informaciju da je u njegovom uzrastu taj oblik slabovidosti i očekivan, jer oko ne raste istim tempom kao glava i ostatak tela, pa se dioptrija stabilizuje tek oko sedme godine života. Ali da ipak dolazimo na kontrole jednom godišnje.

To “jednom godišnje” kod državnog lekara nikad ne možeš da planiraš, jer je ili na bolovanju, ili na odmoru, ili na drugom bolovanju, a zamene nema. Tako smo na jednom od zakazanih (ali neodržanih) jednogodišnjih termina za pregled saznali da doktorka “nije dočekala penziju”. Kakav eufemizam. Zamenu nisu našli ni dok je bila “među nama”, a kad će naći to niko ne zna.

I tako smo bili osuđeni na privatne očne lekare. Očnih ordinacija po gradu koliko ti duša (ne) ište, ali specijalista za dečiju oftalmologiju je malo. Malo li je dece, šta li? Nađemo jednog u Borči, ali već sledeće godine – penzija. Dobro je, ne širimo virus.

Nastavite sa čitanjem… “Oštar pogled u svet”

Ima li nove muzike, kako do nove muzike… I sve ostalo što niste imali koga da pitate

Kada ste ljubitelj dobre muzike – šta god pod pojmom “dobra muzika” podrazumevali! – uvek opstaje problem selekcije priliva novotarija i onog što primate u okruženje svog ukusa. Što pod pritiskom svakodnevice, što zbog mentalnog umora ili ko zna kojih trećih razloga, mnogi ljudi se odriču aktivnosti potrage za novom autorskom muzikom, opstajući pritom uskraćeni za uzbuđenje otkrivanja dobre muzike. Verujem da ste i sami sreli takve nesrećnike: to su oni koji su skloni da kažu kako nema nove dobre muzike, a na vašu primedbu da nije tako obično reguju naprasito, tražeći da im kažete ko bi to mogao biti, unapred spremni da galamom dokažu kako niste u pravu iako to što im demonstrirate upravo vide i čuju prvi put u životu.

Takvima obično valja uputiti simboličnu šamarčinu – ne iz mržnje, već da biste ih naveli da ponovo dišu. Da najzad shvate da su sami krivi što život prolazi pored njih i što dozvoljavaju sebi da ported njih prođe muzika poput ove:

Ova devojka se rodila negde u vreme kad sam ja završavao svoje aktivno školovanje; ovih dana će proslaviti svoj tek 29. rođendan.

Nastavite sa čitanjem… “Ima li nove muzike, kako do nove muzike… I sve ostalo što niste imali koga da pitate”

Večeras

Dragi naši,

Suština pasijansa preispituje svoje postojanje u aktuelnom vremenu u kojem jedno jedino preostalo pitanje glasi “ko će koga, kad, kako i uostalom koliko puta”. U tom svetlu, zasad ćemo se svesti na džuboks i poneki lagani paroksizam. Pa kako nam bude.

Godinu 2018. na Suštini pasijansa otvaramo numerom sa albuma koji je, po mišljenju uglednog britanskog časopisa UNCUT, bio najbolji prethodne godine. Dakle, pred vama je grupa LCD Soundsystem i pesma “Tonite”, sa albuma American Dream (2017).

Ovo je pravi soundtrack za razmišljanje između redova.

Nastavite sa čitanjem… “Večeras”