Supertramp je jedna od onih grupa koje je teško ne voleti. Siguran sam da svako od nas zna barem nekoliko njihovih pesama, jer su imale ogroman uspeh u celom svetu, a ne može im se osporiti sposobnost pisanja zaraznih pesama i veština sviranja. Njihovi albumi iz druge polovine sedamdesetih Crime of the Century (1974), Chrisis? What Crisis? (1975) i Even in the Quietest Moments (1977) često su mi pravili društvo u to vreme, a interesovanje za njih sam izgubio u trenutku kada su izdali svoj bestseler, Breakfast in America (1979).
Nekako im je otupela oštrica za moj ukus i grupa je skrenula u popičnije vode.