Jeffa Becka smo na blogu nebrojeno puta pominjali pokušavajući da shvatimo kakva se to magija krije u njegovom sviranju. Sumnjam da smo se mnogo prosvetlili, jer se njega ne može uhvatiti “ni za glavu, ni za rep”, a svaki njegov novi album željno iščekujemo kako bismo saznali kojim novim putem je ovaj krepki starac krenuo. Srećom, dok čekamo novi studijski album, možemo da se zabavimo brojnim snimcima sa nastupa kojih je Cevka puna. Poput ovoga.
Vežite se, kreće divlja vožnja.
Kakvo prženje!
Snimak je prilično svež: zabeležen je u leto 2016, na retrospektivnom koncertu Jeffa Becka u Hollywood Bowlu, povodom 50 godina karijere; audio i video zapisi su objavljeni u jesen 2017. O čemu se ovde radi, već uvod na sintisajzeru i sitan vez sekvencera odmah otkrivaju svakome ko iole poznaje Beckov opus. Iako tog ćelavog iz naslova nisam likom prepoznao jer se fizički mnogo promenio, odmah sam znao ko je. Jan Hammer!
Kako je Beck sredinom sedamdesetih albumima Blow By Blow i Wired praktično redefinisao ulogu gitarističkih bogova u muzici, praktično je i postao kolovođa muzike koju bismo mogli nazvati rock/jazz, jazz rock, fusion, kako ko voli.
Narednih godina je usledila žestoka koncertna promocija, u društvu pratećeg Jan Hammer Banda, a delić te ludnice zabeležen je na albumu Jeff Beck & Jan Hammer Group Live (1977). Ne obraćajte pažnju na dvojku koju je albumu dao recenzent na Allmusicu, već pročitajte šta slušaoci kažu. I poslušajte ga, naravno, da čujete neverovatnu sinergiju koja postoji između Becka i Hammera koji dele solo deonice.
Jer, Hammer je jedini klavijaturista koji sintisajzer svira na gitaristički način!
Zlatno doba te saradnje se završilo albumom There and Back (1980) iz pragmatičnog razloga – Hammer je “omastio brke” i bacio se na druge stvari.
On je, inače, čehoslovački emigrant i školovan muzičar koji je reputaciju stekao prateći veliku Sarah Vaughan i svirajući kod legendarnog Elvina Jonesa, sve dok se nije skrasio u Mahavishnu Orchestra. U tom trenutku, stvari su počele da se odvijaju fantastičnom brzinom: saradnja sa Beckom, Jerryem Goodmanom, Johnom Abecombieom, Alom Di Meolom, Santanom…
No, prevladalo je njegovo kompozitorsko umeće. Njegovu muziku možete čuti u mnogim dokumentarcima, filmovima, nije bio gadljiv ni na reklame, a sekira mu je upala u med kada je uradio muziku za popularnu seriju “Miami Vice“. Sećate se ove špice? 
Ili ove teme?
Hammerovo šaltovanje na muziku za filmove i televiziju se pokazalo izuzetno uspešnim, a rezultiralo je i sa nekoliko Grammy nagrada. Verujem da se odlično provodio tokom poslednje 3-4 decenije. Drago mi je što sam stare drugare video na sceni posle toliko godina, čile i raspoložene, kako zajednički prže baš kao u najboljim danima.