Televizija, znate i sami, predstavlja silu veću od bilo koje druge kada je reč o socijalnom, političkom i kulturnom uticaju na masu. Tako beše oduvek, a istorija nas podseća da je još Jozef Gebels, ministar propagande Trećeg Rajha, prvi prepoznao o kakvoj moći je tu zaista reč. Međutim, u današnjem metežu 100-200-300 TV programa kojima često raspolažemo, disperzija sadržaja je velika, pa se i gledaoci profilišu. Problem je, dakako, u tome što je nekadašnji “prozor u svet” vremenom postao “šaht za ubacivanje svakog smeća” (bez selekcije). Disperzija je dovela do toga da je nemoguće sprovesti kanalisanje sadržaja – da ne kažem cenzuru, mada zapravo jeste reč o tome, ali da ne širim temu u beskraj. Jer nekada se, da prostite, pazilo na to šta će gledalac iz Vičite, Mančestera, Kuznjecka i Donjih Prćilovaca moći da gleda kod kuće i kakav uticaj će to imati po kulturni razvoj i duhovno zdravlje ukućana, posebno onih mlađih.
E, tim je nazgled čudnije ono što se dešava u sledećem snimku. Ispratite ga pažljivo.
Ovi baš ne znaju da stanu, a? Da li su radile kisele bombonice, vesela zavijača ili nešto treće, ne bih da licitiram. No, ovo je beleška o nečemu neuporedivno važnijem.
Dick Cavett Show je u svojim zlatnim godinama postojanja (1968-1974) bio opisivan kao “zabavni program za misleće ljude”; opšte populističke teme je pokrivao, tada nadaleko najpopularniji, The Tonight Show Starring Johnny Carson (1962-1992), talk show koji je sa drugim domaćinima održao razne inkarnacije do dana današnjeg i preživeće do sudnjeg dana. No, gostovati kod Dicka Cavetta se primalo kao naročito važna stvar za popularnost u socijalnom segmentu bolje platežne moći. Te emisije je redovno gledalo najmanje 40 miliona ljudi u Americi, a često i mnogo više; potencijal tadašnjih večernjih TV programa je bio veći od 120 miliona gledalaca. Baš u vreme emitovanja ove epizode, o kojoj ću vam kasnije reći nešto više, taj program je zauzimao udarni večernji termin, kada je gledanost maksimalna.
Deluje tim čudnije, velim, jer bilo je prilično rizično puštati Jefferson Airplane u večernju idilu prosečne američke porodice rastrzane između lažnog blagostanja, realnog upadanja u dužničko ropstvo i straha od regrutacije zbog rata u Vijetnamu. Ta grupa je bila najbolji mogući soundtrack za idilistički mirovni pokret hipija, koji je rođen u San Francisku i odatle se raširio svetom, a ikonografija koja se širila sa te scene svakako nije mogla da predstavlja uzor za omladinu – bar kad je reč o izrazito konzervativnom pogledu na kontrolu medija koja je tih godina vladala u Americi.
Međutim, Dick Cavett nije budala: čovek je prepoznao važnost onog što može da se desi na muzičkom festivalu organizovanom nadomak gradića Betel, u državi Njujork, udaljenog oko tri sata vožnje kolima od grada Njujorka. Isplanirao je da emisija u utorak, 19. avgusta 1969, dva dana nakon najavljenog završetka trodnevnog festivala, bude ispunjena gostima koji su na tom festivalu nastupili, pa je kontaktirao nekoliko zvučnih imena za koja je znao da su na listi izvođača i pripremio snimanje emisije. Rekoh već, Dick Cavett nije budala: unapred je znao kakav je rizik posredi, pa mu je bilo dozvoljeno da ostvari tu zamisao pod uslovom da emisija bude ranije snimljena i pažljivo pregledana od strane komisije za javni moral kao nužni preduslov da emitovanje uopšte bude odobreno. Snimanje je najavljeno za rano popodne 18. avgusta, jedan dan nakon festivala.
Šta se dogodilo, danas znamo: festival Woodstock se pokazao kao izvesno jedan od prelomnih trenutaka u istoriji popularne kulture, ne samo u smislu muzike, a TV emisija Dick Cavett Show koja je emitovana 19. avgusta 1969. jedan je od najsvetlijih trenutaka u istoriji američke televizije uopšte. Možda vam je teško da prihvatite ovu tvrdnju, ali pokušajte da ovu sliku smestite u kontekst vremena u kojem se sve dešavalo. Danas bi sve to možda delovalo naivno, ali tada je bilo revolucionarno.
No, nije sve to baš išlo glatko niti je prošlo bez potresa. Nekoliko istorijski relevantnih činjenica proističe iz ove ujdurme.
Najpre, pošto je poziv na snimanje emisije bio blagovremen, menadžer Joni Mitchell je kategorički insistirao da je za njenu karijeru u usponu mnogo pametnije da ona nastupi sveža i naspavana pred 100 miliona gledalaca u udarnom programu nacionalne televizije nego da prethodno nastupi na nekakvom sumnjivom okupljanju u nekakvoj blatnjavoj nedođiji, gde bi nastupila pred šačicom napušenih klinaca koji ne razumeju njenu muziku. Joni je poslušala i načinila najveću grešku u svojoj karijeri, jer se stvar završila tako što nije nastupila na Woodstocku, pred skoro pola miliona ljudi, niti ima svoj udeo u kultnom filmu i dva još kultnija albuma muzike snimljene na festivalu. Posle je, u času kajanja, napisala apologetsku pesmu na osnovu priče Grahama Nasha o iskustvu sa festivala, pa su je CSN&Y snimili za album Déjà Vu (1970); pesma “Woodstock” postade romantično-dokumentarno svedočanstvo o tom događaju.
Drugo, tempiranje snimanja za rano popodne u ponedeljak posle festivala je dovelo do toga da Jimi Hendrix ne stigne na snimanje, iako je bio itekako zainteresovan. Elem, ozbiljna kiša je pala u nedelju, pa ne samo da je pojačala već veliko blato, nego je zbog kukavne logistike u bekstejdžu izazvala i žestoko pomeranje satnice festivala. Na kraju je Jimi Hendrix, umesto u nedelju pred ponoć, nastupio u ponedeljak počev od pola devet ujutru. I tako, umesto pred preko 450.000 gledalaca, nastupio je pred jedva 30.000, jer većina se već razišla što zbog kiše, što zbog radnog dana. A posle nije bilo šanse da stigne na vreme na snimanje kod Dicka Cavetta.
Najzad, bez obzira na rečenu cenzuru, ipak se desila i TV istorija: beše to prvi put otkad postoji američka televizija da je reč fuck uspela da prođe u etar bez cenzure ili makar klasičnog “BIIP” preko izgovorene reči. Dick Cavett se po svoj prilici pravio nevešt, a cenzorima je promako stih “In order to survive we steal, cheat, lie, forge, fuck, hide and deal“, koju je Grace Slick otpevala u pesmi “We Can Be Together“.
Ah, da: Grace Slick je Dicka Cavetta uporno oslovljavala imenom Jim.
Ovaj komadić TV istorije je dostupan u celosti na Cevki i ja vam predlažem da iskoristite lagano nedeljno veče da ispratite taj sadržaj. Iscepkan je na pet delova, ali ne mari, snaći ćete se lako: ovaj link vodi na listu koja sadrži celu emisiju. Tu ćete pohvatati i detalje kojih u osnovnom klipu nema. A zašto je i David Crosby bio na sceni, osim što je on stari drugar cele te ekipe, ko će znati; zvanična verzija kaže da je organizovan jam session svih učesnika emisije, ali ja tu sem grupe Jefferson Airplane i njega ne vidim nikog više. Možda ga je neko nekad pitao šta je time mislio, ali veliko je pitanje da li se on toga uopšte seća. 