Neki postanu slavne ličnosti pre nego što postanu ličnosti.
Mnogo volim matematiku. Precizna nauka. Nema konačne tvrdnje, ako nema dokaza. A od matematičkog dokaza jačeg nema. Nasuprot tome psiholozi – dečiji pogotovo – i pedagozi se lome oko raznih definicija. Ličnosti, karaktera, temperamenta, posebno. Kad dete stiče ličnost, kad karakter. Da l’ se temperament stiče, nasleđuje, da l’ se menja u životu?
S druge strane – a i iste na kraju krajeva – deluje mi kao da će neki izbori? Aktivirali se opštinski očevi i oci u školi, pa sve nešto oko sprečavanja vršnjačkog nasilja. Na tribini silna lica iz policije, opštine. Sad će sve da srede, sad će da bude bolja kontrola, školski policajac će bolje da radi posao. Teško da gore i može. Onaj video-nadzor koji su obećali pre neku godinu još nije, jer je propao tender (iako je dobio onaj ko je trebalo da dobije). Al’ to nas ne sprečava da uradimo ovo, popravimo ono. Proširiće ulicu da se može vozilom do ulaska u dvorište. Proširiće trotoar da pešaci imaju mesta. Al’ prvo su se proširila dvorišta okolnih kuća, a sve na račun trotoara i ulice.
Kad ih pitah šta ćemo sa verskim vršnjačkim nasiljem (imali smo slučajeve da deca – doduše verbalno – maltretiraju decu zamo zato što nisu krštena), dobih odgovor da je to pitanje za neku drugu tribinu, jer ovde nije dođao niko “iz Bogoslovije”, nego je tu “čovek iz policije”. Sad čekam da mi neki njegov kolega dođe na vrata, jer sam postavljao nezgodna pitanja.
A imali smo na sastanku roditeljskog saveta škole temu vršnjačkog nasilja, te da treba decu razumeti zbog sazrevanja. Bili dečiji psiholog i dva pedagoga – jedan će uskoro u penziju, a ovaj drugi da malo uđe u posao. Kako god, pokušali su da nam prezentuju razvoj ličnosti kod dece u periodu dok im traje obrazovanje (i vaspitanje) u osnovnoj školi. Ili su pokušali da nam prezentuju razvoj karaktera. Ili temperamenta. Nismo shvatili. Bar ja nisam. Mislim da nisu ni to troje. Eto jednog od razloga zašto volim matematiku.
Znamo da je temperament način reagovanja na impuls iz okoline. Da l’ će biti izrazito emotivan, izrazito intelektualan, ili neka mešavina, zavisi od temperamenta osobe. S tim da mešavina u stvari predstavlja (ne)uspeo pokušaj da se intelektom kontrolišu emocije. Da li je flegma urođen? Može li u odeljenju postati melanholik, ako je više takvih reakcija kod drugara? Može li se temperament promeniti u životu, kao što se menja karakter.
Karakter može da se promeni. Očvrsne kad te stisnu životni problemi. Unutrašnji il’ spoljašnji. Rat, glad, učestali stres, emotivni gubitak, finansijski motiv,… Na primer, mlakonja postane stena. Videsmo toliko puta u filmovima. Možda smo i poverovali da je “film rađen po istinitom događaju”. Ili drugi primer, radikal postane napredan. Videsmo u životu. Mnogi su poverovali da je došlo do promene. Karaktera. Ličnosti.
A da li postoji pojedinac koji nema karakter? Postoje pojedinci koji nemaju ličnost. Al’ to nije razlog da ga ne postaviš pred kamere i staviš mu “bubicu” za rever. Naći će se slični koji će da ga slušaju. Na žalost, naći će se i oni koji ne znaju da tek treba da izgrade svoju ličnost, iako već imaju temperament. Najgore je kad takve “pred kamerom” i “sa b
ubicom na reveru” zatekneš u YouTube-istoriji računara u dečijoj sobi. U stvari nije to najgore. Gore od toga je kad u YouTube-istoriji zatekneš te “pred kamerom” koji nemaju rever, a slabo i koji drugi komad odeće, al’ zato bi da nešto kažu. K’o da imaju šta da kažu. Kao da su reči dovoljne. I to malo vokabulara. Kad i sami uvide manjak reči, pokrenu pesnice. Put iz dečije sobe do školskog dvorišta nije popločan dobrim namerama.
I džaba tebi black-liste na kućnom ruteru, džabe blokade YouTube-a, džaba bilo blokada raznih TV-kanala. 4G mreže ima svuda, osim tamo gde ti stvarno treba, pa tako i na mobilnom kod drugara iz odeljenja.
Al’ uvek i jedino ostaje edukacija, kućni dogovori, razgovori na relaciji roditelji-dete. Sreća pa smo svo troje razumni. Bar tako mislim. Dok ne promenim karakter.