Rock & Roll je oduvek bio stecište različitih likova, a čudaka i ekscentrika mu nikada nije nedostajalo. Verujem da neću pogrešiti ako Franka Zappu proglasim za najvećeg od njih. Počeli smo da se družimo u vreme kada sam imao 15 godina, a završili kada sam utvrdio da u kućnoj arhivi imam njegovih 99 albuma.
Љубитеље природе прво питам да ли воле блато. Јер они то већином замишљају као парк, подшишано, геноцидним методама уклоњене сувише биљке, а ако може и понека стаза да је поплочана и понека клупа да има где да се седне. У тзв. нетакнутој природи тога нема, стазе су тамо где се угазе. Где се угази ту трава не расте. Где трава не расте биће блато.
За гажење по блату треба техника, штогод различита од хода по сувом. Не газити ни петом ни прстима него целом површином; не одбацивати се о прсте него дизати ногу – све у свему, не појачавати притисак на било коју тачку (јер се онда лепи на ђон), нарочито не укосо, јер онда клизи па се љосне. Или да се родите као барска птица.
Ово је код комшије, он има и гуске и патке. Ово је њихова стаза.
If you said goodbye to me tonight
There would still be music left to write
What else could I do
I’m so inspired by you
That hasn’t happened for the longest time
Verovatno ste kad-tad imali prilike da u nekom američkom filmu zakačite uzgrednu scenu u kojoj se grupica zamlata okupila oko bureta u kojem su založili neko smeće, pa greju ruke na zimi, a vreme provode pevajući u višeglasnoj harmoniji, bez instrumenata. Taj stil se naziva doo-wop i nastao je četrdesetih godina prošlog veka u crnačkim getima u velikim gradovima, negde na potezu od Njujorka i Filadelfije do Čikaga i Detroita. Zasnovan na elementima vokalnih rhythm and blues struktura i gravitirajući ka laganim šlagerskim motivima, doo-wop je postao sve popularniji kao radiofonična muzika pedesetih, da bi do šezdesetih doživeo vrhunac. Do tog doba, taj a cappella format je primio razne oblike i podvrste, sa daljim uticajem na rhythm and blues, soul, pop i rock muziku tog vremena. Posebno zanimljiv na istočnoj obali, doo-wop koji je razvijen u italijanskim četvrtima u Njuarku (grad u državi Nju Džersi) dobacio je najdalje; današnje poimanje te muzičke forme je najbliže tom modalitetu.
Dakako, desetine derivata su proizašle odatle. Današnja pesma je verovatno najpoznatiji takav primer u mainstream rock muzici.
Zanimljiva pričica ovde postoji, a ispričao ju je sam vinovnik, legendarni Billy Joel.
Marc Almond je jedan od naših miljenika i o njegovoj muzici, s vremena na vreme, pišemo sa velikim zadovoljstvom. Mark-Almond se razlikuje od pomenutog u samo jednom slovu imena, što može da dovede do zabune, ali reč je o potpuno drugoj priči. No, razlikuju se i u jednoj bitnoj stvari – pevač Marc Almond je vremenom postao megazvezda koja može da radi šta hoće (što i obilato koristi), a grupa Mark-Almond je neslavno propala.
No, njihova priča je vrlo interesantna i nije ni malo naivna.