Nedelja je, tek sam dva puta srknuo nesicu iz šolje, još krmeljam i sasvim je normalno da mi se mozak i telo još nisu sastavili. Gledam da nešto pustim dok prelistavam novine, a ništa konkretno mi ne pada na pamet. Dok brljam po folderu koji se simptomatično zove Pristigli, ugledam naslov Curiosities From The San Francisco Underground Vol. 1 i začudim se odakle se stvorio – mora da je iz neke razmene koju nisam ni konstatovao.
Nema veze, u pitanju su snimci sa radija i koncerata iz vremena koje volim… Puštaj.
Grateful Dead i Joy of Cooking su brzo protrčali, a onda je počela sasvim nova svirka koja mi nije bila poznata. A dobra. Bacim okce da vidim ko je izvođač i uhvatim sebe u nedoumici – iako prilično dobro poznajem taj period i manje-više sve važne muzičare, za grupu čudnog imena A. B. Skhy nikada nisam čuo.
Pogledam omot albuma, a na njemu piše A. B. Shy. Pa dobro, ko koga ovde zajebava? 
Gugao mi pomaže da utvrdim da je grupa A. B. Skhy zaista postojala, ali su informacije o njoj vrlo šture i ponavljaju se na bezbroj mesta. Ukratko, najpoznatiji njen član je klavijaturista Howard Wales, koji se tokom šezdesetih kalio kod Jamesa Browna i Four Topsa, a ostali mi nisu ni malo poznati. No, nema veze, svi fenomenalno sviraju. U osnovi je bluz obogaćen duvačima, što mi savršeno paše, uz elemente džeza, soula i, normalno, psihodelije.
Potrajali su dva albuma. Prvi, koji zvukom podseća na Blood, Sweat & Tears čini mi se boljim, a na drugom su smanjili prisustvo duvača i prešli na muziku koja je bliska onome što je u tom periodu radio Grateful Dead. Pokušali su da snime i treći album, no raspali su se pre no što su ga dovršili.
Da me prvi utisak nije prevario, uverio sam se čitajući šta se posle raspada grupe dešavalo. Svi članovi su kasnije svirali kod značajnih ljudi (Steve Miller Band, Bozz Scaggs, Ben Sidran, Harvey Mendel), a Wales se može pohvaliti da je često sarađivao sa Jerryjem Garcijom sve do njegove smrti (snimili su i dva zajednička albuma).
“Camel Back” im je jedina pesma koja im se plasirala među prvih 100 na američkoj listi i nije reprezentatitvna za ono što su svirali. Ali njom dominira clavinet… A ako me redovno čitate, znate da sam slab na zvuk tog instrumenta. 