Не, није поправни за младенце, ни за мене као фоткаџију, него за мене као самураја. Јер прошли пут сам хтео нешто па није успело. Ваљда ћу овог пута бити боље среће.
Елем, о том аутокрпу по плесном подијуму. Аутокрпљеним фоткама се обично не виде шавови, јер се то и не шије него претапа. Претоп се не види јер се фотка нешто што се не мрда много, па аутокрп то среди глатко. У противном се добију разни духови, продужени и скраћени аутобуси и сличне керефеке. Кад баш мрда, мења се светло… или одбије да уради или буде свашта.
Зачудо, у тим претапањима су се боје добро очувале. Обично (Марфи би имао коју да каже на ту тему) се у којекаквом муљању деси да се очува ово и оно и дсз, само боја на тим местима оде у некакву прашњаво сиву. Ту сам овог пута имао среће. На појединим деловима, нпр девојка у средини, добија се нешто на граници психоделије, за шта би неки рокери из оног времена секли вене само да имају тако нешто за омот албума.
У ствари, срећа је што је ово уопште скрпљено. Како рекох горе, Аутокрп уме да одбије сарадњу ако не успе да ухвати довољно заједничког на суседним снимцима, а овде му се две трећине (по висини, јер сам фоткалицу тако окренуо) мрда. Но, сви ти лампиони су изгледа били довољни да он има за шта да се ухвати. Срећа па су механџије схватиле да су им сватовске фотке најбоља реклама, па не цицијаше са светлом. Неко мисли и на нас шкљоцаџије.
Лампиони стоје, људи се мрдају. Једино двоје које се јасно виде нијесу одавле, дакле ајде може ово у јавност. Док сам наштрикао ових једанаест снимака, она два рефлектора су променила боју тридесет пута, па има ликова који су донекле у једној боји, однекле у другој, ако су се задесили на шаву.
Ово није упало у прошли чланак јер није било обрезано одозго и одоздо. Сад сам ухватио времена да и то урадим, па ето га. Друга ствар, коју сам хтео прошли пут да урадим, је да имам ону истакнуту слику за горе. Нисам онда био потрефио димензије, нисам пазио на ширину па се омакло. Ево је данас, мали споменик девојкама које тресу колце у тим високим сандалама, а на жуљеве ћемо мислити током недеље…
Ел’ сам прошао? Професоре?