U nekom od ranijih tekstova napisao sam da bluegrass kao muzički žanr u poslednjih par decenija doživljava renesansu. Ako nas redovno čitate, primetili ste da s vremena na vreme uletimo među izvođače bluegrassa koji su već postali velike zvezde. Sve to činimo u nameri da vam približimo ovu vrstu muzike, koja je u suštini jednostavna, ali traži da je izvode iskusni svirači. Kod njih nema fulanja: svaka i najmanja graška može da se čuje.
O tome kako je, recimo, ugodno gledati u Alison Krauss dok peva ili svira da ne raspravljamo. 
Nešvilski majstori znaju ponekad da udare u šegu, pa sam ih zaticao kako zasviraju i nešto iz muzičkog repertoara koji je svetlosnim godinama udaljen od muzike kojoj su vični (npr. Pink Floyd, Black Sabbath ili AC/DC), a nedavno mi je dopao šaka dvostruki album čiji naslov sve govori – Moody Bluegrass – A Nashville Tribute to The Moody Blues.
Moody Bluegrass je projekt iza kojeg stoji David Harvey, producent, muzičar i zaljubljenik u žičane instrumente. Verujem da mu nije teško bilo da okupi sjajnu ekipu muzičara za snimanje, jer je njegova radionica za popravku i izradu instrumenata nadaleko poznata. Naravno, tu su i istaknuti gosti iz tog sveta (Alison Krauss, Harley Allen, John Cowan, Sam Bush, Tim O’Brien), pa je taj album prvenac naišao na nepodeljene simpatije i rock publike.
Usledio je još jedan album urađen po istom principu, Moody Bluegrass TWO…Much Love (2011). Za razliku od prethodnika, pored velikih zvezda (Vince Gill, Ricky Skaggs) na snimanju su učestvovali, na moje veliko iznenađenje, i svi originalni članovi grupe The Moody Blues.
O pesmi “The Voice” sam davno pisao, pa nije zgoreg ni da se podsetite originalne verzije.
A siguran sam da ćete voleti i ovu verziju: majstorski je izvedena.