Dodir

So before a question
so before a doubt
My hand moves out and
have the touch.

Peter Gabriel je jedan od naših miljenika. Znao sam to od ranije, a sada sam sasvim siguran, jer sam zvirnuo u onu našu tabelu objavljenih priloga kako bih proverio da li smo već ranije pisali o današnjoj pesmi. Srećom, nismo, ali sam utvrdio da od ukupno sedam priloga o njegovom stvaralaštvu koji su do sada objavljeni (rad sa grupom Genesis ovog puta ne računamo), četiri je potpisao Grba, a ja tri.

Red je da izjednačim.

Gabrielove radove je lako prepoznati po nepredvidljivom toku kretanja u njegovim pesmama i nazalnom pevanju koje su u njegovom slučaju zaštitni znak. Uz besprekorni motorični ritam u bržim stvarima poput ove, koji na čestitoj opremi bije pravo u stomak. Autorska sloboda i radost stvaranja su bile vredne žrtve izlaska iz Genesisa, a svako od nas ima više omiljenih pesama iz njegovog velikog i kvalitetnog opusa, u zavisnosti od tema kojima se u njima bavi.

Da ne pominjem šizenje, dobacivanje i skakanje na Gabrielovom koncertu koje je zabeleženo u audioarhivi Suštine pasijanasa, a čemu su skloni pojedini od Samuraja.

Četvrti solo album Petera Gabriela objavljen je 1982. godine pod istim nazivom kao i prethodna tri – Peter Gabriel. Da siroti Amerikanci ne bi lupali glavu, kod njih je taj album poznat kao Security, a snimljena je i verzija na kojoj Gabriel peva na nemačkom jeziku (Deutsches Album). Po običaju, album je tematski vrlo raznolik i bavi se čudesnim unutrašnjim svetom ovog umetnika koji je sve, samo ne jednostavan.

Najpoznatija pesma sa albuma je “Shock the Monkey“, meditacija o ljubomori ispričana kroz optiku majmuna. Dovitljivo, nema šta. Osrednju ocenu koju je album dobio kod američkih recenzenata tumačim tako da im nije bilo pravo o čemu Gabriel govori u pesmi “San Jacinto” (kako se osećaju starosedeoci posle otimačine zemlje i ubijanja kulturnog nasleđa od strane današnjih Amerikanaca).

Mene je, pak, najviše dotakla “I Have the Touch“, iz prostog razloga što i sam volim pipanje.

Interesantno je da Gabriel u pesmi ne govori o drugim čulima koje posedujemo. On stavlja dodir ispred svega ostalog, kao esenciju kontakta sa drugim ljudima i odnosima koji nastaju između njih. Žene ovakve stvari naprosto obožavaju u svom romantičnom doživljaju ljubavi, ali Gabriel ide korak dalje – dodir stavlja u različite kontekste koji proizvode i različita raspoloženja. Od opuštenosti u gradskoj vrevi, preko erotike u kontaktu sa ženom, pa sve do uobičajenog pozdrava stiskom ruke koji je znak uspostavljanja socijalnog kontakta.

Ovo je zaista sjajna pesma o direktnoj i prirodnoj komunikaciji između ljudi koje je, na žalost, sve manje.