Moj prvi, pravi susret sa psihodelijom desio se u čuvenom klubu kragujevačkog Doma omladine, negde na samom početku sedamdesetih. Sam događaj ne pamtim po muzici koja se puštala, nego po tome da je DJ te večeri bio Zoran Modli i da je sa sobom poveo tipa koji se bavio svetlima. Uljani projektori koje je on koristio proizvodili su fantastičnu atmosferu u tim relativno malim, mračnim prostorijama i bili su neverovatan doživljaj za adolescenta. U tom trenutku nisu mi ni na pamet padale droge, alkohol i ostali poroci.
To je došlo nekoliko godina kasnije, kada sam počeo da istražujem psihodeličnu muziku iz šezdesetih i da je stavljam u kontekst vremena kada je nastajala.
I da ne bude zabune: sa drogama se nikada nisam petljao. 
U međuvremenu, dok sam pokušavao da apsolviram propušteno gradivo, pojavila se neka nova psihodelija, vezana za napredak tehnologije, elektronsku muziku i sintisajzere, koju su promovisali prvenstveno Nemci i koja se danas opisuje krovnim pojmom krautrock ili space rock. Da l’ zbog nedostatka motivacije ili spoljnih podsticaja kojima zbilja nisam bio sklon, slabo sam se palio na radove grupa Tangerine Dream i sličnih. Nekako su mi bili draži oni beli zečevi i ljubičaste veverice koji su bili prisutni tokom šezdesetih, a ne beskonačna putovanja po svemiru koja su, bez hemije, često bila beskrajno dosadna.
U tom smislu sam verovatno bio izuzetak, jer je ta muzička scena definitivno opstala, a i danas ima popriličan broj poklonika. Pojmu “psihodelija” je tokom osamdesetih dodat prefiks “neo”, a neke od grupa koje su se tada uputile na kosmičko putovanje još uvek lete.
Svemir je beskrajan. 
Ozric Tentacles je dugovečna britanska neo-psihodelična grupa sa tridesetak albuma iza sebe. Ovu kategorizaciju treba shvatiti vrlo uslovno, jer su njihove pesme (ako nije u pitanju puko džemiranje) konglomerat različitih uticaja i pristupa (ima tu i jazz-rocka, klasične psihodelije, elektronike, dub poigravanja i studijskih trikova – na momente me čak podsećaju na radove Stevea Hillagea) koji najbolje funkcioniše uživo. Duša grupe je talentovani Ed Wynne, koji je jedini preostao od originalne postave. Grupa je interesantna još po tome da nikada nisu hteli da potpišu ugovor sa velikom diskografskom kućom. Finansirali su se isključivo prodajući nosače zvuka na koncertima i preko fan kluba.
“Lemon Kush“, koliko sam uspeo da shvatim, jedna je od podvrsta indijske konoplje.
Meni je današnji trip uz Ozric Tentacles sasvim dobro prošao i bez nje. 