God of the rich man ain’t the god for the poor.
God, men and the state hospital is closed
and wouldn’t you know winos and office girls in the park.
Mogli bismo malo da skoknemo do Minneapolisa.
To je glavni grad savezne države Minnesote, po američkim standardima mali, ali sa veoma živom muzičkom scenom. Svakako najznačajniji muzičar koji je potekao iz Minneapolisa je Prince, no podsetiću vas i na još neke koje verovatno znate – Hüsker Dü, Soul Asylum, The Replacements, Babes in Toyland… Izuzimajući Princea, svi odreda su ljuta alternativa i punkeri koji su se globalno afirmisali.
No, bilo je i izuzetaka koji se nisu uklapali u to matricu. Za razliku od pobrojanih, The Jayhawks su inspiraciju pronalazili na sasvim drugoj strani. Njihovi idoli su bili Gram Parsons, Tim Hardin, Bob Dylan, Buffalo Springfield, The Band… Sve odreda autori sa jakim lični pečatom i dodirom sa tradicijom oslonjenom na country. Iako kritičari vole da ih trpaju u nekakav alt-country, čini mi se da je dijapazon njihovih interesovanja mnogo širi, pa je lepljenje ovakvih etiketa sasvim besmisleno. The Jayhawks plene odličnim pesmama sa višeglasnim pevanjem i veoma kompetentnom svirkom.
Normalno, lokalna publika ih je brzo zavolela ali su se mučili da se probiju malo šire. Iza njih je stajala mala diskografska kuća, a prva dva albuma su štampana u smešno malim tiražima. Stvari su došle na svoje sa trećim albumom, koji je snimljen za veliku diskografsku kuću. Hollywood Town Hall (1992) je pravo malo remek-delo koje nema ništa zajedno sa u to vreme dominantnim grungeom i alternativom, ali zato pleni lepotom i konzistentnošću. Zapravo, ako vas današnja pesma podstakne da malo dublje istražite opus The Jayhawksa, ovaj album je idealan za upoznavanje sa njima.
Pesma “Clouds” je kritika uočenog raslojavanja i konzumerizma u naratorovom okruženju. Gledajući svakodnevni život, on jasno uočava dve različite grupe ljudi koje egzistiraju na istom mestu – na jednoj klupi u parku sede i klopaju nakinđurene i nedostižne, zaposlene žene, a na drugoj, preko puta njih, klošari piju.
Danas je sve isto kao i u vreme kada je ova pesma napisana, a pomenuti jaz između ljudi je sve veći. Kao da niko nije ni primetio mudar stih koji je Mark Olson ispalio u ovoj pesmi:
Can your diamonds talk to you, can you see them shine?