Month: May 2018

Pet godina, pet vekova, večnost

Čitam baš jutros uz kaficu: Bill Gates je ljubazno odbio ponudu Donalda Trumpa da zauzme prestižno mesto savetnika predsednika SAD za nauku. Reči koje je ujka Bili upotrebio prilikom odbijanja su diplomatske, sročene manirom čoveka koji nije slučajno postao prvi pojedinac sa realno stečenim bogatstvom koje je prešišalo sto milijardi dolara: “Mislim da ta dužnost ne bi predstavljala optimalno korišćenje mog vremena.”

Iza zavese ovog eufemizma se nalazi podatak da je tokom dva susreta Trump oba puta zahtevao od Gatesa da mu ovaj potanko objasni kako to da virus HIV i virus HPV nisu jedno isto. Takođe, pažljivi hroničari su zabeležili kako je Trump u obe prilike koristio ne baš diplomatski rečnik da opiše svoju fascinaciju fizičkim izgledom ćerke Billa Gatesa, koja ima 22 godine i mogla bi unuka da mu bude.

Nema nam spasa.

Nastavite sa čitanjem… “Pet godina, pet vekova, večnost”

Gde nestade svo cveće?

Glavni cilj muzičkih reizdanja je da se iscedi još neka kinta od starih pesama. Ovaj trend se pojačao proteklih nekoliko godina, ali se pristup izdavača drastično promenio. Danas je nezamislivo da nova verzija starih albuma nije digitalno remasterizovana, da ne sadrži dodatne pesme (bilo da su ispale iz finalne verzije, demo snimke ili, u najgorem slučaju, snimci uživo iz vremena objavljivanja) i da ne bude propraćena prigodnom knjižicom koja mnogo toga objašnjava o autoru. Za mene, ovo je u neku ruku zlatni rudnik za istraživanje.

Sem što nemam dovoljno vremena da se posvetim svemu onome što bi me interesovalo.

Nastavite sa čitanjem… “Gde nestade svo cveće?”

Pogled u ogledalo

Otkako je moj džuboks narastao preko svake mere, dobro se zabavljam tako što sam iskoristio znanje iz prošlog života da u nekakvom programu za tabelarni prikaz sadržaja napravim džuboks-rndalicu. Kad angažujem to sokoćalo, iskoči mi plejlista željene dužine u kojoj se ponekad nađu sadržaji koji izazivaju tzv. čeloklep: klepim se po čelu i pomislim ili čak kažem naglas: otkad ovo nisam čuo!

Onda u meni proradi ludak za kojeg sam mislio da sam ga utušio kad sam pre zamalo četvrt veka doneo najbolju profesionalnu odluku u životu, onu da neću više biti programer, nego ću ponekad i spavati, jesti, prepoznavati ukućane, čak se ponekad i družiti sa prijateljima uz muziku. Zahvaljujući tom programu sa nekakvim mrežama po ekranu, ne potonem duboko kad me demoni školovanja sustignu, nego nešto kao fol programiram automat da uradi za moj račun ovu ili onu glupost i tako se izvučem bez kompajlera.

I sve to eskiviranje strašne profesije najzad sam uspeo da konvergiram u nešto korisno: u povremene izlete u periode muzike koje smatram sebi najdražim.

Kad ja tamo, a ono sinhronicitet…

Nastavite sa čitanjem… “Pogled u ogledalo”

Usta koja sikću

Siouxsie and the Banshees nikada nisu dobacili do samog vrha top lista, ali su bili i ostali vrhunski punkeri. Normalno, (Suzi Su) je već krajem sedamdesetih postala neslužbena kraljica pokreta i, iz današnje perspektive, ostavila je mnogo značajniji trag nego što se u to vreme moglo i zamisliti. Recimo, čitave generacije muzičara koje su došle koju godinu kasnije gledale su je kao božanstvo, a njene pesme uvrstili su u repertoar i mnogi od kojih tako nešto ne bi očekivalo: Jeff Buckley, Tricky, Red Hot Chili Peppers, Simple Minds…

Ima ih zaista mnogo i čitajući razne biografije često nailazim na Suzi na neočekivanim mestima.

Nastavite sa čitanjem… “Usta koja sikću”

Мука с речима: све је то провидно

Реч “провидно” нам је, веровали или не, из латинског. Али та прозирност (која је бар у корену наша) је, изгледа, толико важна ствар, да смо за њу запатили још неколико речи, углавном ресавском методом.

Ајд као фоткаџија да кренем од најдоброћудније из тог шпила: дијапозитив. То је скарабуџен израз, од дијафанос (διαφανής), прозиран, и позитиван – дакле у грчко-римском стилу. Означава фотку на прозирном филму а не на папиру. Убацује се у пројектор, или иза већег сочива, или служи за вежбање ока. Реч је очигледно била мало тешка за Амере, па се то код њих зове (фотографски-) слајд, што ће рећи клизавица, клизач, тобоган и слично, јер уклизава у пројектор. Могли су одабрати и било коју од педесет других преоптерећених речи, са истим резултатом.

Nastavite sa čitanjem… “Мука с речима: све је то провидно”

Čekaj! Čekaj malo!…

I woke up in my clothes again this morning
I don’t know exactly where I am
And I should heed my doctor’s warning
He does the best with me he can

Ajde-de, nije baš da sam se jutros rano probudio odeven, a svakako nije da nisam znao gde se nalazim. Ali sam imao čudan osećaj, onako na prelazu između sna i jave, da se nalazim tamo gde sam se nalazio pre trideset godina. Elem, tokom noći je krenula kiša, prozor je bio otvoren, talas hladnog vazduha me je verovatno uznemirio, a sad sam sasvim siguran da sam sanjao nešto što podrazumeva živu svirku i Stingovu muziku. Dok sam ustao da zatvorim prozor, slika i zvuk su već iščilili, ali misao o jednom određenom mestu me nije napustila ni kad sam jutros nevoljno ustao da bih se vratio rmbačenju svom nasušnom.

(ma, radi link)

Ne bih se baš kladio da je ova numera bila predmet tog sna, ali to je otprilike savršen soundtrack te noćašnje slike koju nisam mogao da zadržim još trenutak, a toliko sam želeo.

Nastavite sa čitanjem… “Čekaj! Čekaj malo!…”

Odbačen

Amerikanci obožavaju akronime, pa je meni zapalo da odgonetnem šta to znači VAST. Današnja tehnologija nesebično pomaže (VAST je, po zamisli autora, Visual Audio Sensory Theater) što je veoma ambiciozan pristup stvaranju muzike, a rezultati koje je postigla grupa ovog imena je… Recimo, problematična.

Tako je uvek kada jedan čovek preuzme sav teret na sebe.

Nastavite sa čitanjem… “Odbačen”

Letnja, malo pre vremena

From the park I hear rhythms
Marley’s hot on the box
Tonight there will be a party
On the corner at the end of the block

Ako sam ikad mogao da poistovetim neki ritam sa nekim godišnjim dobom, onda je to bilo stavljanje rege muzike u kontekst vrelog leta. Istina, još uvek nije jul, ali ovaj april je bio najtopliji otkad se meri temperatura, nekoliko prethodnih dana u mojoj ravnici je nosilo ugođaj teškog letnjeg vazduha kao da je već došlo vreme žetve, a meni se nekako danas sluša ova pesma.

Uostalom, danas je 68. rođendan Stevieja Wondera i to je već sasvim dovoljan razlog da slušamo bilo koji od stotinu njegovih superhitova.

A to što se za Dan bezbednosti niko nije setio Ilije Čvorovića, stvarno nije naša krivica.

Nastavite sa čitanjem… “Letnja, malo pre vremena”