Month: June 2018

Koliko je zapravo prazna Knjiga Subote (na 432 Hz)

Strpite se malo u vezi sa ta 432 herca. O tome ćemo malo posle.

Moram da priznajem da me pomalo fascinira koncept tzv. tribute bendova, onih muzičkih grupa koje dobrovoljno ustupaju svoj kreativni potencijal opusu nekih poznatih, velikih imena tako što de facto kloniraju njihove izvedbe i tako za svoj groš nadoknađuju iskustvo živog susreta sa tim velikima svima onima koji su raspoloženi za to. Pravi i najiskreniji su oni mali, čiji domet su razne pivnice i klubovi, koji su spremni da za trista duša naprave spektakl za pamćenje. Pamtim dobro: dva-tri puta sam se sreo sa novosadskom grupom Pro Rock Angels, čiji repertoar je sastavljen od opusa grupe The Rolling Stones. Ljudi moji: kakve su to žurke!

Ima i onih drugih, koji gađaju veliku priču. E, tu su stvari već malo šarenije. Ali, prvo da čujemo nešto od takve muzike.

Iznenađeni? Bio sam i ja, dok nisam malo zagrebao ispod površine.

Nastavite sa čitanjem… “Koliko je zapravo prazna Knjiga Subote (na 432 Hz)”

Duplikat

Usmeravam nesuđenog matematičara da svoj gnev iskoristi za proračun koliko nam treba novca da sakupimo ceo album. Brojka je neprecizna, ali odlazi preko sedamdeset hiljada, pa shvatam da mi je predlog bio loš.

Zeznuli smo se prošle godine. Naslednik je iskao neki fudbalerski album sa sličicama, više se ne sećam ni koji, a mi smo skoro jednoglasno odbrusili “Ne može!”.

album s kesicamaJoš u rani(ji)m godinama smo naslednika navikli da vaspitno-popravni ‘odbrusci’ imaju argumentovanu pozadinu, pa ova situacija nije mogla da se završi tek tako. Objašnjenje da je bolje da skuplja sličice za svetsko prvenstvo je nekako prošlo. Al’ mlad um bolje pamti od matorog, pa nas je ove godine uhvatio nespremne. Ne pomaže zapomaganje da je cena kesice odvratno visoka, kao i opravdanje da su kasno objavili album, te da do prvenstva nećemo stići da ga popunimo. Vo se drži za rogove…

Album smo dobili (potpuno) besplatno uz Sportski žurnal. Najavljen kao takav (potpuno besplatan) nekoliko dana ranije, prosto je mamio tapkaroše da pokupe ceo tiraž. No, tu smo znali za jadac, pa smo kod obližnjeg “kioskdžije” rezervisali primerak. Ovaj se oduševio što smo rezervisali samo jedan primerak (“O, zar još uvek ima poštenih ljudi?!”), a to se pokazalo kao mudar potez, jer tog dana pomenutu novinu nije ni morao da unosi u kiosk.

Uz album dobiješ šest sličica. Daj i i jednu kesicu preko, da nas ne bije maler.

Nastavite sa čitanjem… “Duplikat”

Neke neobjašnjene senke

Kada se neka muzika vrti oko tvog opšteg muzičkog ukusa, onda ju je lako primati zdravo za gotovo, bez potpitanja. Tu čak nastaje ona pozitivna povratna sprega u kojoj muzika proizvodi uživanje, uživanje dovodi do još muzike, pa tako u krug dok ne ukapiraš da perpetuum mobile zapravo postoji, zahvaljujući tome što je muzika je predmet metafizike pre nego što je nekakva matematička kombinacija frekvencija složena u nekakve šablone.

Pravi cilj svake dobre muzike je dodir magije.

Međutim, ponekad se navuku tmasti oblaci. Nešto se desilo, pa najbolji muški vokalni duet u istoriji rock’n’rolla više ne postoji.

Nastavite sa čitanjem… “Neke neobjašnjene senke”

Sve je u redu

Čim sam video današnji klip, odmah sam rešio da se latim tastature. Po običaju, trknuo sam do naše tabele da bih proverio ko je , šta i kada pisao o ovoj pesmi kako se ne bih ponavljao – i našao se zatečen. Iako smo pisali o preko 2000 pesama, nje se nismo setili… Ili je stalno na čekanju jer ovo je zicer.

Ima li nekoga ko ne zna da peva “All Right Now“? Surprised smile

Nastavite sa čitanjem… “Sve je u redu”

Samo kad bih mogao (da ih čujem uživo)

Hey there you
What’s your claim
While you’re out there
Running in circles you don’t understand

Kada su šefa jednog mladog benda uoči prve zvanične svirke pitali kako se bend zove, on reče “Dawn of the Buffalo” – ideja beše da se imenom oda dužna pošta korenima iz kojih je razvijen muzički stil grupe – ali producent koncerta je to loše čuo, pa je na plakatima odštampano ime “Donna the Buffalo”. Najpre nisu imali kud, a posle im se učinilo kao dobar štos.

Skoro trideset godina kasnije, taj štos traje i dalje, a meni i vama preostaje samo još jedno da se zapitamo:

Kako, za boga miloga, kako je moguće da do sada nismo čuli za ovaj bend?

Nastavite sa čitanjem… “Samo kad bih mogao (da ih čujem uživo)”

Једна од пре: насумица 1972.2

Е не, још не прелазим на седамдестрећу, јер је претходне године већ било свашта. Тада сам у ствари више био филмаџија него фоткаџија, а данашња фотка је настала успут, док сам спремао једно филмче.

Идеја филма је била да лик иде и гледа разне управљаче – саобраћајца на раскрсници, диригента… па би хтео и он, али му не успе. За саобраћајца сам нашао зрењанинску варијанту Јована Буља, не толико популарног али расположеног да ми мало позира за два-три кадра. Чудо једно како су се људи дали лако наговорити.

За диригента, тешко да бих и знао где да нађем оркестар, али за хор није било проблема. Гимназија је то.

Можда сам изгледао мало чудно са вишком опреме на себи, јер фоткалица и кино камера тада никако нису могли у исту кутију. Нит су трошили исти филм, нит је механизам за пренос траке могао да буде исти. Свеједно, оба снимка су успела – имао сам два-три кадра, таман колико треба, и чак осам фотки, од којих су можда две шкарт.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: насумица 1972.2”

Prolaze dani

Leto je i zvanično počelo, đaci su zasluženo otišli na odmor, a mnogi počinju pakovanje kofera. Treba, jelte, nabaciti bojicu i pokazati se na društvenim mrežama, što raskošnije – to bolje. Svake godine se čudim mojim ispisnicama (i onima koje su nešto mlađe) kako izbacuju selfije sa plaže, kao da će neko da obraća pažnju na njihova pomalo smežurana tela, ali je to, izgleda, jače od njih.

Ribe ostaju ribe do kraja života, makar u svojim glavama. Flirt female

Nastavite sa čitanjem… “Prolaze dani”