Seća li se iko danas grupe Splinter? I ja sam se češkao po glavi jer mi je ime bilo poznato, ali su se kockice složile tek kada sam malo pročešljao internet. Oni su klasičan primer kako relativni početnici mogu da naprave brilijantan album, a igrice oko autorskih prava i nemogućnost reizdavanja njihovih radova u digitalnom formatu učine da ih prekrije debeli sloj prašine.
Iako su imali neverovatnu podršku na početku svoje karijere.
Ovaj duo (Bill Elliott/Bobby Purvis), koji je besprekorno slagao svoje glasove, imao je sve preduslove da bude jedna od vrućuh stvari na početku sedamdesetih. Igrom slučaja, muvali su se sa ekipom bliskom The Beatlesima, gostujući na raznim sešnima. Pratili su Johna Lennona na snimanju singla “Do the Oz“, koji je trebalo da podrži nastavak izlaženja alternativnog magazina Oz. A George Harrison je bio toliko oduševljen njihovim učinkom da im je odmah ponudio ugovor kako bi ojačao poziciju svoje novoosnovane diskografske kuće Dark Horse.
I ne samo to. Producirao je njihov debitantski album The Place I Love (1974), intenzivno svirao na njemu potpisan raznim pseudonimima (Hari Georgeson, Jai Raj Harisein, P. Roducer) i okupio respektabilnu ekipu muzičara čija su imena već pominjana na ovom mestu (Gary Wright, Mike Kellie, Billy Preston, Willie Weeks, Jim Keltner, Alvin Lee, Mel Collins). Rezultat je impresivan, a sam album je dobio jako dobre kritike u ono vreme. Danas ga, najčešće, smatraju veoma potcenjenim klasikom.
Album zvukom podseća na Harrisonov album All Things Must Pass (1970) i radove štićenika The Beatlesa, grupe Badfinger. Za promotivni singl je odabrana pesma “Costafine Town” koja je sasvim pristojno prošla u Englaskoj i Americi, postajući veći hit samo u Australiji i Novom Zelandu. Valjda su slušaoci lako mogli da se poistovete sa jednostavnom pričom o nostalgiji za pitoresknom provincijom, o čemu pesma govori.
O samom nazivu pesme postoje kilometri diskusija (u pitanju je toponim koji je pogrešno napisan), a neki dokoni ljudi idu tako daleko da pokušavaju da ga povežu sa dolaskom Rimljana na Ostrvo. 
Iako su potrajali do početka osamdesetih, Splinter nikada više nisu snimili ništa slično debitantskom albumu. Postali su brod koji je, uprkos jakom vetru u jedra, na kraju potonuo.