Zeznuli smo se prošle godine. Naslednik je iskao neki fudbalerski album sa sličicama, više se ne sećam ni koji, a mi smo skoro jednoglasno odbrusili “Ne može!”.
Još u rani(ji)m godinama smo naslednika navikli da vaspitno-popravni ‘odbrusci’ imaju argumentovanu pozadinu, pa ova situacija nije mogla da se završi tek tako. Objašnjenje da je bolje da skuplja sličice za svetsko prvenstvo je nekako prošlo. Al’ mlad um bolje pamti od matorog, pa nas je ove godine uhvatio nespremne. Ne pomaže zapomaganje da je cena kesice odvratno visoka, kao i opravdanje da su kasno objavili album, te da do prvenstva nećemo stići da ga popunimo. Vo se drži za rogove…
Album smo dobili (potpuno) besplatno uz Sportski žurnal. Najavljen kao takav (potpuno besplatan) nekoliko dana ranije, prosto je mamio tapkaroše da pokupe ceo tiraž. No, tu smo znali za jadac, pa smo kod obližnjeg “kioskdžije” rezervisali primerak. Ovaj se oduševio što smo rezervisali samo jedan primerak (“O, zar još uvek ima poštenih ljudi?!”), a to se pokazalo kao mudar potez, jer tog dana pomenutu novinu nije ni morao da unosi u kiosk.
Uz album dobiješ šest sličica. Daj i i jednu kesicu preko, da nas ne bije maler.
– Mama, nema nijedan duplikat! – viče naslednik kad je pretresao sadržaj kesice, skoro razočarano sećajući se terazijskih druženja pre dve godine.
Sledeća, kupljena već dva-tri dana kasnije je imala. Nesvršeni matematičar je povikao:
– Je*em ih u tu Gausovu raspodelu verovatnoće! Ni deset sličica nije sakupio (jedanaest, al’ dobro), a već ima duplikate (jedan, al’ dobro)!
Opaske iz serijala “al’ dobro” su moje. Izrečene u sebi. Nesvršeni matematičar je mnogo nezgodna osoba kad “utanji živce”, pa ne moram ja da snosim posledice što izdavač nije čuo za nemačkog joj kolegu. Iskustvo čini svoje, pa je usmeravam da svoj gnev iskoristi za 
proračun koliko nam treba novca da sakupimo ceo album. Brojka je neprecizna, ali odlazi preko sedamdeset hiljada, pa shvatam da mi je predlog bio loš. Pronalazim na KupujemProdajem ponudu za komplet (album i nezalepljene sličice) u iznosu od 140€. Spuštam loptu:
– Al’ i duplikati nam trebaju. Ionako ćemo više od pola albuma skupiti na Terazijama, a bez duplikata je taj poduhvat nemoguć!
Prisećamo se scena iz seansi kad je Evropsko prvenstvo bilo aktuelno, odnosno pripadajući album sa sličicama. Cupkanja kraj terazijske česme, promrzlina i sreće kad se kod nekog nađe sličica koju dugo tražimo. Prisećamo se dobrog duha svih hobi-kolekcionara i želje da jedni drugima pomognu da popune ceo album. Prisećamo se “pauza u Meku preko puta” između “dva poluvremena”. Srećom, sad je toplije vreme, pa će razmene na terazijama biti meteorološki prijatnije. Ove godine će i viber poslužiti za popunjavanje albuma.
Lociramo u albumu karton za porudžbine kad se svedeš na situaciju da ti nedostaje ne više od trideset sličica. Sad nam i logika po kojoj je formirana cena jedne kesice deluje donekle prihvatljiva – izdavač je analizirao dosadašnju statistiku, pa zaključio koliko će sličica stvarno biti kupljeno, a koliko razmenjeno.
U prvoj vikend-seansi smo razmenom “zaradili” preko 200 sličica. Naredni vikend oko 120 komada. Navodim nesvršenog matematičara da izračuna koliko bismo kesica morali da kupimo za ovih skoro 350 ne-duplikata, te da makar okvirno saznamo koliko smo uštedeli, koliko smo izdavaču zakinuli od zarade, ali ona sad već ima preča posla – da proceni koje sandale može da kupi za ovu uštedu.
Gausa nismo pominjali u slučaju kada nam nije odgovaralo. Jedan od njih bio je “pred kraj”, kad smo spali na pedesetak nedostajućih sličica. S obzirom da smo i s duplikatima, tom gorivu terazijskog druženja, utanjili, odlučili smo da dopunimo rezervoar. “Samo jednu kesicu, mama!”, viče naslednik, a baš u njoj, međ’ pet sličica, dve zlatne (one retke) i to one koje nemamo.