Month: June 2018

Ratne igre

Posle mnogo peripetija (tetka ne može da obiđe baš sve muzičke prodavnice u potrazi za retkim izdanjima) napokon sam se dokopao albuma Nova Solis (1972) grupe Morgan i uspeo da sklopim kakvu-takvu sliku o njima. O ovom albumu sam se naslušao priča, a posle pažljivog preslušavanja materijala(sluške su obavezne jer se mnogo toga dešava u drugom planu), mogu samo da potvrdim da je Morgan Fisher muzički genijalac koji se, nekim čudom, nikada nije plasirao u prvu svetsku ligu iako joj, nesumnjivo, pripada.

Nije ni prvi ni poslednji kome se to desilo.

Nastavite sa čitanjem… “Ratne igre”

Blago (prvi kontigent)

Veliku muku trpim u životu: prinuđen sam da radim mnogo, često i vikendom, život mi se pretvorio u dane mrmota. To samo po sebi nije neki problem, jer ne radim za ping-pong loptice, a pogotovo me nije On obećao Njima da radim bez pišanja i pauze vasceli dan za male pare. Nego bih voleo da slušam muziku, a ne smem. Problem se sastoji iz toga što često naleti nešto čemu bih odmah hteo da utvrdim poreklo, godinu, muzičare na snimku, čega još ima na albumu… I dok dlanom o dlan, upropastim radni tempo.

Ponekad ipak ne mogu da odolim: pustim bar Radio Paradise da me zabavi neki minut… Neki sat. Ili dva. Ili tri. Onomad je iz Bilove plejliste naišla ova numera:

A to se, nešto kasnije, pretvorilo u paničnu jurnjavu da postignem rok za neki posao koji sam morao na vreme da uradim. Jer – posle ove svirke, neizostavno sam morao da čujem još muzike grupe Manassas.

Nastavite sa čitanjem… “Blago (prvi kontigent)”

Toliko ima stvari koje bismo rekli

Upravo sam usred reggae maratona. I, znate šta – odavno se nisam ovako dobro osećao. Jer, i kada muzika utihne, neki njen deo ostane, ljuška me i prosto mi neko vreme ne dozvoljava da izađem iz tog filma. Slušao sam malo staritete, malo nove snage no, u suštini, ništa se nije promenilo u pristupu. I dalje se kroz reggae muziku propagira rastafarijanska ideologija koja previše idealistički za današnje uslove zagovara život u nekom boljem svetu oslobođenom od nepoštenja, zavisti i pohlepe.

Upravo onoga što je pokretač današnje dominantne ideologije.

Nastavite sa čitanjem… “Toliko ima stvari koje bismo rekli”

Eto šta se desi (kada si fin)

Bliži se gotovo 10 godina kako sam se otarasio televizije (gledanje po koje utakmice se ne računa) tako da sam preskočio sve one zabavne emisije u kojima zasijaju mladi talenti. No, očigledno je ta vrsta zabave vrlo popularna pa me je komšija sinoć, prilično konspirativno, pozvao kod njega da čujem i ocenim pevanje novog domaćeg “čuda od deteta”. Bio sam pomalo skeptičan kada se pojavilo minijaturni dečak koje još nije pošao u školu, a sumnja se produbila kada je počeo da peva jednu od onih grandioznih balada Zdravka Čolića koje traže iskusnog pevača sa zlatnim grlom.

No, mali se virtouzno izborio sa pesmom ni u jednom trenutku ne gubeći intonaciju. Prosto čudesno!

U tom trenutku sam pomislio na The Jackson 5 i, naravno, Michaela Jacksona, koji je u trenutku kada su pobedili na sličnom takmičenju imao približno isto godina kao i ovaj naš klinac.

Nastavite sa čitanjem… “Eto šta se desi (kada si fin)”