Summer is here once again
So I’m told
But you won’t catch me in my shorts
I’d rather just sit in this bar and drink all day
Knowing that you’ll wander in through the door
Čim pesma počne ovakvim stihovima, jasno je o čemu se radi. Još jedna od onih kakvih smo se naslušali.
U stvari, “Wasted” se savršeno uklapa u stereotipe kojima grupa Kasabian barata na svojim albumima. Njima se, zaista, ne može osporiti talenat da napišu dobru pesmu koja je prijemčiva, melodična i lako ulazi u uši. No, čini mi se, da imaju problem identiteta, pa se slušanje njihove muzike svodi na pogađanje ko im je od brojnih uzora bio inspiracija za pojedine pesme.
Praktično, oni neguju neku vrstu muzičkog populizma sa kojim će većina slušalaca da se složi, a stiče se utisak da nikako ne mogu da se odluče da li su im draži The Beatles, Happy Mondays, The Stone Roses ili Oasis.
Da ne bude nesporazuma, uzori su im sasvim u redu i Kasabian se svojski trude da im priđu što bliže, ali je evidentno da u svojim redovima nemaju autore tog kalibra. Sergio Pizzorno, koji je glavni autor, ipak nije Noel Gallagher.
I tu se priča završava jer grupa poput njih ima i previše na indie/alternativnoj sceni.