Muzičari poput britanskog kantautora Ala Stewarta su zaista retki. Nemoguće je ne voleti njegove pesme. Iza njegovog blagog i nenametljivog vokala uvek se kriju neke interesantne teme, muzika mu je naglašeno melodična sa pamtljivim refrenima, svirka je uvek vrhunska i besprekorna, a velemajstor je da pomeša istorijske fakte sa stvarnim životom. Njegov bogat opus neizmerno volim i često slušam, a jedina mu je zamerka što nije objavio ništa novo u poslednjih deset godina.
Ne verujem da je u pitanju nedostatak inspiracije, već pre nezainteresovanost industrije zabave za ovakvu vrstu muzike.