Letimice prateći kojekakve onlajn medije, primetio sam da je tu i tamo postalo moderno napadati Paula Wellera. Zanimalo me je samo šta kažu oni velemajstori engleske scene koji su uveli u praksu da “krišom” odnesu svoje poluzavršene radove Welleru na noge i pitaju ga za mišljenje. Među takvima se nalaze i neki muzičari koji se paušalno smatraju velikim institucijama na Ostrvu, pa bi možda bilo pametnije da prećutim ta imena. I saznajem očekivano: oni nemaju primedbi, jer ozbiljni ljudi, po pravilu, vole muziku koja izdržava sud vremena. A što se tiče onih koji su Welleru odlazili da bi saznali svoje mišljenje (kojih je mnogo više), oni svakako nisu više zanimljivi, jer upravo takvi su skloni da ujedu ruku koja ih je jednom pomazila.
Jedino što sam pomislio posle jednog paušalnog prozivanja Wellerovog rada ili nastupa, više se čak i ne sećam šta beše: “Blagi bože, pa Paul Weller je najzad postao prava institucija…”
Jer, šta drugo možeš reći o nekome ko je postao toliko velik da su neke zamlate došle do zaključka kako se pljuvačina po toj osobi može smatrati korisno provedenim vremenom.
Verujem da se Welleru fućka za to. Ovog maja je proslavio šezdeseti rođendan tako što je objavio pilot-singl “Aspects“, baš ovaj koji danas slušamo, i suptilno najavio da će album biti objavljen na jesen. Sad je datum i objavljen: album True Meanings će na police prodavnica nosača zvuka stići 14. septembra 2018.
Četrnaesti solo album; dvadeset šesti u celoj karijeri. Alal vera, brate.
Osim ove jedne pesmice, po mom mišljenju fantastične, ali to je pleonazam u rečniku koji opisuje opus Paula Wellera, zasad nismo čuli ništa više. Verujem da će biti još udica tokom leta; uvek ih bude bar dve-tri. Moje nestrpljenje je malo veće nego inače, jer je objavljena informacija o saradnicima na albumu. A tamo prepoznajemo neka ugledna imena engleske scene: Danny Thompson, Rod Argent, Noel Gallagher… Sasvim dovoljno da budemo zaintrigirani.
Ne mogu da dočekam. A moraću. Phui.