Gnossienne No. 1

Do pre par nedelja nisam imao pojma da postoji grupa koja se zove Chicha Libre, a danas mogu da ustvrdim da su se trajno uselili u moj muzički mikrokosmos. I to onaj njegov deo u kome obitavaju svi oni za čijim snimcima često i rado posežem.

I sam sam pomalo iznenađen razvojem događaja.

Chicha je, inače, naziv za podžanr cumbie koji se svirao u Peruu kasnih šezdesetih i početkom sedamdesetih. U pitanju je mešavina tradicionalne muzike sa elementima psihodeličnog i surf rocka koja je poprilično interesantna. I to ne samo meni.

Posle putovanja u Peru, jedan od njujorških promotera i vlasnik kluba, vratio se kući sa gomilom snimaka ove vrste muzike. Par godina kasnije, sastavio je i izdao kompilaciju koja se često puštala u klubu, a reakcija publike je bila toliko dobra da se odlučio za neuobičajeni korak. Osnovao je grupu koja se sastojala od zapadnih muzičara, a stari chicha hitovi, pomešani sa raznim drugim uticajima su ponovo oživeli. Zazvučali su toliko dobro da su snimili i album.

Album Sonido Amazonico! (2008) je iznenađenje za uši. Prvo što se primeti je pozitivna energija koja izvire iz svake pesme. Zvuk je lako prepoznatljiv, obeležen zveckavim gitarama i Farfisa orguljama. Mnogi detalji me često asociraju na pojedine pesme Calexica, što je veliki plus.

Sam repertoar je prilično iznenađujući. Poslednje što sam očekivao od ovih muzičara je da čujem temu iz Vivaldijevih Četiri godišnja doba, no tu se ova ekipa ne zaustavlja. Album zatvara Gnossienne No. 1 Erika Satieja.

Satie je bio, inače, vrlo zanimljiva figura na pariskoj muzičkoj sceni na kraju XIX i samom početku XX veka. Nikada nije dostigao slavu Ravela i Debussyja, ali je itekako značajan jer su njegova dela u vreme u kojem je stvarao bila avangardna. Slobodno se može reći da je, u neku ruku bio preteča minimalizma, nadrealizma, repetitivne muzike, dadaizma i teatra apsurda.

Kompozicije su mu najčešće kratke, traju po nekoliko minuta i imaju čudne nazive poput “Tri komada u formi kruške”, “Birokratska sonatina” ili “Muzika za nameštaj”. Najpoznatije delo su mu Gymnopédies.

Gnossiennes su nekoliko kratkih klavirskih komada u kojima Satie vrlo radikalno eksperimentiše sa formom, ritmom i strukturom akorda.

Verujem da Satie ni u najluđim snovima nije mogao da zamisli da će se njegove kompozicije jednoga dana izvoditi po klubovima. I to u cumbia fazonu.