CTI Records je diskografska kuća dobro poznata svim ljubiteljima jazza. Tokom sedamdesetih proslavila se svojim komercijalnim izdanjima koja su se odlično prodavala, a za nju su snimala vrlo ugledna imena: George Benson, Bob James, Freddie Hubbard, Hubert Laws, Stanley Turrentine, Ron Carter, Antonio Carlos Jobim, Astrud Gilberto, Deodato … Ovaj poslednji je obradom dobro poznate teme “Also Sprach Zarathustra” dospeo čak do drugog mesta Billboardove liste singlova.
Gotovo da je nepoznato da je CTI početkom sedamdesetih objavio i nekoliko izdanja koje malo imaju veze sa njihovom glavnom produkcijom.
Kathy McCord i njen jedini album je nešto na šta mogu da budu ponosni.
McCordova je bila čudo od deteta. Otac joj je radio kao spiker na radiju i televiziji, pa je vrlo rano ušla u medijski svet. A stariji brat, malo poznati pevač Billy Vera bio joj je veza sa Chipom Taylorom, osnivačem CTI-ja (inače, vrlo zanimljivim čovekom, autorom onih poznatih hitova “Angel of the Morning” i “Wild Thing“, bratom Jona Voighta). U dogovoru sa Taylorom, koji je želeo malo da proširi ponudu svoje kuće, snimila je album praćena jazz muzičarima.
No, na njemu je bilo vrlo malo jazza, a ono što se čuje je profesionalna i nadahnuta svirka koja je sva u nekoj vrsti psihodeličnog folka tipičnog za songwritere iz tog vremena. Današnja pesma, “Take Away This Pain“, čak je izdata i kao singl, no od toga nije bilo neke velike vajde.
Najbolja stvar na albumu je pevanje McCordove, koja ima divnu boju glasa. Njeno fraziranje me neodoljivo podseća na moju miljenicu Ritu Coolidge, pa nisam ni malo iznenađen što su se ozbiljni slušaoci zainteresovali za ovo izdanje.
No, zbog Taylorovih poslovnih problema, malog početnog tiraža i slabe promocije, ovaj album je brzo nestao sa polica i više decenija je bio nedostupan za publiku, postajući tako jedan od onih o kojima se pričaju bajke i “vlažni san” zagriženih kolekcionara.
Izdanje na CD-u, pod nazivom New Jersey to Woodstock (2010) sadrži pesme sa originalnog albuma McCordove, jedan singl i šesnaest neobjavljenih, snimljenih tokom sedamdesetih. Daje celovitiju sliku o talentu i potencijalu sjajne pevačice koji nikada nije do kraja bio iskorišćen. Uz jaču diskografsku kuću iza sebe i malo marketinga, čini mi se da bi se stvari odvijale sasvim drugačije…
Sita od udaranja glavom o zidove i uzaludnih pokušaja, McCordova se krajem osamdesetih povukla iz muzičkog biznisa i posvetila slikanju. Umrla je 2015. godine.