Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Dok sam prošle godine pisao tekst o grupi The Squirrel Nut Zippers, nisam ni obratio pažnju na članove ove grupe. Dovoljno mi je bilo to što sam uživao u njihovoj retro muzici koja je, uglavnom, živahna i duhovita, a nije mi palo na pamet barem da pogledam kako je ime violinisti koji je davao prepoznatljivi šmek pesmama.
Trudim se da ne zaboravim imena koja već znam, pa je za nova ostalo vrlo malo mesta. 
У пролеће 1974. сам ушнирао једну ролну слајдова (Фотокемикину) и кренуо да баш експериментишем, да фоткам са статива при слабом светлу и креативно се глупирам.
Понешто од тога и није испало лоше. Например, ова посета тавану.
Као што се из приложеног види, можда не баш из прве, снимљена је у по бела дана. Јесте на тавану мрак, али светло цури на сто рупица и пукотина. Требало је да добијем некакав плавичасти штих, јер главнина светла потиче од неба, међутим Фотокемикин слајд вуче у зелењичаво у тамнијим деловима, скоро у СМБ и ту спаса нема. Можда сам могао ово да извучем некаквом додатном обрадом, али нисам склон тој врсти историјског ревизионизма.
