Ovogodišnje leto je bilo diskografski neinteresantno kada su u pitanju veliki i provereni igrači. Mali, po običaju, ne biraju ni mesto ni vreme kako bi se popeli koju stepenicu više ako je moguće, a bilo je i nekih vrlo interesantnih iznenađenja i noviteta, kojima ćemo da se pozabavimo tokom jeseni. Septembar je počeo silovito, a onomad sam morao da se odlučim šta ću pre da poslušam, jer su dva Paula (Simon i McCartney), čije opuse izuzetno poštujem, u isti dan objavili svoje nove albume. 
Dao sam prednost onom starijem.
Da je samo napisao pesme koje su proslavile The Beatles (“I Saw Her Standing There“, “Yesterday“, “Here, There and Everywhere“, “She’s Leaving Home“, “Blackbird”, “Hey Jude“, “Let it Be“…) McCartney bi se kvalifikovao da mu se odmah podigne spomenik. Solo radovi i albumi sa grupom Wings su mu bili uglavnom dobri, ali sam ja već slušao sasvim drugu muziku, pa mi je interesovanje za nove Maccine albume splasnulo. Praktično, od druge polovine sedamdesetih sam samo površno bacao uvce na njih. Tu i tamo, prepoznao bih po neku njegovu odličnu pesmu, ali se albumima nikada nisam vraćao.
Jasno je da on nikada nije zaboravio da piše dobre pesme, nego je bio problem kako da ih uklopi u savremene muzičke trendove.
Pre 5 godina, na navaljivanje prijatelja, preslušao sam tada aktuelni album New (2013) i ostao bez teksta. Na njemu je Macca uhvatio kopču sa vremenom i zvučao moderno, pa se poređenje sa najboljim radovima grupa Coldplay, Arctic Monkeys, Franz Ferdinand i mnogim drugima koje trpamo pod kovanicu “Brit pop/rock” samo nametalo.
Stari majstor se, napokon, mogao nositi sa mlađom konkurencijom. 
Novi album Egypt Station (2018) najavljen je 20. juna singlom pesmama “I Dont Know” I “Come On to Me“. U tom trenutku činilo mi da će sve to ponovo biti jako dobro, no ništa nisam hteo da napišem dok ne saslušam celu novu priču…
Macca ovaj album medijski reklamira kao “putovanje vozom koji se zaustavlja na različitim mestima”. Normalno, sasvim u skladu sa današnjicom, ono je virtuelno, pa je moguće putovanje kroz prostor (žanrovska asocijacija na mesta/podneblja) i vreme (neke od pesama se mogu doživljavati kao “zagubljene iz ONIH vremena”). No, gde god da se autor zaustavi, ostaje češkanje po glavi…
“Come On to Me” je iznenađujuće živahna pesma, u svakom smislu, na temu udvaranja.
If you come on to me, will I come on to you?
I don’t think I can wait like I’m supposed to do
Ne zaboravimo da je Sir Paulu 76!
Kao i to da još uvek možemo da ga zovemo “Kraljem melodije”, bez obzira na koju ona stranu krivudala. A time se retko ko danas može pohvaliti.