Za britansku autorku KT Tunstall teško je naći muzičku kategoriju u koju bismo mogli da je svrstamo. Lista uzora koje navodi u svojim intervjuima je jako široka, pa tako i u njenoj muzici ima svega i svačega. No, ne može joj se osporiti da su njene pesme zanimljive na mnogo različitih načina. Ona je nešto poput britanske Sam Phillips, s tim da nema tako oštar jezik, sklona je eksperimentisanju u kome nikada ne preteruje, ima istančan osećaj za melodiju u svojim pesmama i izgrađen specifičan način pevanja.
Njeno karakteristično fraziranje i boja glasa se odmah upamte i ne zaboravljaju.
Nekoliko godina je pokušavala da pronađe svoj put sa raznim indie bendovima, ali bez nekog opipljivijeg rezultata. Čini mi se da je saradnja sa grupom Oi Va Voi bila najuspešnija, no u to vreme još nije bila spremna za sopstvenu karijeru.
Krajem 2004. godine izdala je debitantski album Eye to the Telescope. Odmah se dalo primetiti da je kompetentna autorka i odlična pevačica, no recenzenti su akcenat bacali na poređenje sa već etabliranim zvezdama, što joj ni malo nije olakšalo posao. Album je potonuo.
Ipak, nije bilo gotovo. Potencijal Tunstallove nije promakao starom i iskusnom liscu, pa je nastup u dobro poznatoj televizijskoj emisiji Later… with Jools Holland promenio sve. Album je reizdat, dospeo je do trećeg mesta britanske top liste i nominovan je za Mercury Prize! Nije osvojila tu nagradu, ali je Q Magazine proglasio njenu pesmu “Black Horse and the Cherry Tree” za najbolju 2005. godine.
Posle ovakvog preokreta nadalje je sve išlo kao podmazano, a nominacije za sve manje-više poznate nagrade su pljuštale na sve strane.
KT albume objavljuje svake tri godine. Invisible Empire // Crescent Moon (2013) je četvrti po redu. Sniman je u dve sesije (proleće, zima) 2012. u pustinji Arizone, a producent je bio nama dobro poznati Howe Gleb. Ako priželjkujete zvuke Giant Sanda ili Calexica, odmah da kažem da ih na albumu nema – Gelb je savršeno dobro prepoznao u kakvom se raspoloženju nalazi KT i potrudio se da ga zabeleži, bez želje da je utera u neki novi zvuk.
Tematski, ceo album je mračan, što je posledica dešavanja u stvarnom životu. KT je izgubila oca za koga je bila vezana i razvela se, pa su pitanja smrtnosti i ljubavnog kraha prisutni u svim pesmama.
Naslovna pesma postavlja mizanscenu za ono što će se događati na prvoj polovini albuma. KT priča o tome kako u svojim životima kreiramo fantazije pre no što shvatimo da su sve to gluposti. Neke nedefinisane slutnje ne mogu da daju nikakav konkretan odgovor “jer vidimo ono što želimo da vidimo”, a kada se desi to što se desi, tek tada počinjemo da tražimo prave razloge i odgovore.
Sudeći po najavi novog albuma koji će izaći u oktobru, posle pauze od samo dve godine, KT je, izgleda, pronašla odgovore na pitanja koja su je opterećivala. Očekujem nešto lepršavo i optimistično…