Dok sam prošle godine pisao tekst o grupi The Squirrel Nut Zippers, nisam ni obratio pažnju na članove ove grupe. Dovoljno mi je bilo to što sam uživao u njihovoj retro muzici koja je, uglavnom, živahna i duhovita, a nije mi palo na pamet barem da pogledam kako je ime violinisti koji je davao prepoznatljivi šmek pesmama.
Trudim se da ne zaboravim imena koja već znam, pa je za nova ostalo vrlo malo mesta. 
Onda sam čuo pesmu “Roma Fade“, koja mi se u trenutku zavukla među vijuge, zabeležio da je njen autor Andrew Bird. To ime sam sretao po časopisima, ali ga nikada nisam slušao, barem sam tako mislio… Bio sam poprilično iznenađen kada sam utvrdio da je upravo on onaj violinista iz Zippersa. 
I to u nekoj potpuno drugačijoj muzičkoj priči.
U Birdovoj biografiji piše da je bio čudo od deteta i da je klasično obrazovan violinista. Očigledno je da je i nemirnog duha, jer je posle Zippersa svirao u grupi Bowl of Fire. Tamo je već vodio glavnu reč, a muzika nije preterano evoluirala od onoga što je svirao ranije – folk, jazz i swing su mu i dalje bili glavna inspiracija.
Stvari su se dramatično promenile početkom ovog milenijuma: Bird je počeo da snima solističke albume koji nisu imali nikakve veze ni sa čim što je prethodno radio. Recimo, nove pesme su mu bile u nekakvom malo alternativnom pop/folk fazonu, bogato orkestrirane i aranžirane, sa interesantnim tekstovima i odličnim pevanjem. I otkrio nam je još jednu svoju sklonost – spremnost da eksperimentiše zvukom, loopovima i elektronikom (ne u fazonu Roberta Frippa), što se ne očekuje u ovakvoj vrsti muzike. Zbog toga, preslušavanje njegovih albuma (desetak studijskih) nije ni malo dosadno, a celi koncept je dobro primljen od strane kritike i publike.
Današnja pesma je tipična za Birdov opus. Vickast tekst govori o ljubavnoj hemiji koja se javlja kod naratora kada spazi zgodnu žensku. I sve se nada da će da se spoje… Kasnije je potvrdio da je pesma o tome kako se osećao kada je spazio svoju buduću suprugu u nekom klubu. Iako nisu razgovarali niti se upoznali, svetla i atmosfera su bili toliko naelektrisani da je predosećao da će se nešto desiti između njih.
A priču sa ovakvim krajem svako od nas priželjkuje.