Easy listening muzika je oduvek imala veliki broj svojih poklonika. Ja ne spadam u tu grupu slušalaca, no moram da priznam da se i u toj kategoriji mogu pronaći neke fantastično dobre odsvirane pesme koje i danas žive.
Vreme im, očigledno, ništa ne može.
“A Taste of Honey” je danas pop standard. Napisana za istoimenu predstavu krajem pedesetih, odmah je privukla pažnju muzičara koji su se lako lepili za njenu pamtljivu melodiju. The Beatles su je snimili na početku svoje karijere (Paul McCarthey peva glavni vokal), a u muzičke enciklopedije će je uvesti verzija iz 1965. godine koju su odsvirali Herb Alpert & The Tijuana Brass.
Alpert je, inače, Amerikanac koji je početkom šezdesetih, posle puta u Meksiko, postao opčinjen zvukom marijači grupa koje tamo čuo. U svom improvizovanom studiju u garaži neprestano je eksperimentisao sa zvukom, tražeći “onaj svoj”. I našao ga je, što je rezultiralo popriličnm popularnošću i serijom uspešnih singlova tokom cele decenije.
Početkom sedamdesetih Alpert se upustio ozbiljan muzički biznis. On je slovo A u nazivu etikete A&M Records, a njegovu trubu možemo čuti na mnogim albumima muzičara koji su snimali za ovu diskografsku kuću. Globalno će bljesnuti ponovo krajem sedamdesetih sa albumom Rise (1979), koji niko nije očekivao.
Ako su tačni statistički podaci, Alpert je muzičar čijih je 5 albuma bilo na vrhu američke liste, 9 puta se okitio Grammy nagradama i prodao 72 miliona albuma širom sveta.
A pesma “Ukus meda” se i danas rado sluša. Kada god je čujem, uprkos njenim godinama, uvek mi zazvuči vrcavo i sveže.