Upotreba elektronike u muzici decenijama unazad je žuljala mnoge muzičare. No, prva prava eksplozija je nastala tokom sedamdesetih, u vreme kada je napravljen tehnološki prodor koji je omogućio da se preskupe modularne instalacije sintisajzera/sekvencera i ostalih andramolja spakuju u kompaktne, tada još uvek analogne instrumente koji su bili mobilni i mogli su da se koriste na koncertima, a ne samo u studijima.
Njihova cena se drastično srozala na dole.
Deceniju kasnije, sve se digitalizovalo. Jeftine sintisajzere je sviralo svako iole talentovano dete u svakoj mahali, a elektronski bubnjevi su nam fijukali kroz glavu, ulazeći na velika vrata u komercijalnu muziku. Disko u prvobitnom smislu reči je bio mrtav, a nasledila ga je dance/trance/house ili kako se već zove takva muzika za igru i zabavu.
Sredinom osamdesetih pojavio se acid house kao podžanr, baziran na brzom, repetitivnom ritmu i prepoznatljivim bas linijama. Taj trend se brzo preneo iz Amerike u Evropu, formirajući čitavu jednu subkulturu povezanu sa korišćenjem sintetičkih droga (ecstasy) i rave zabavama.
U takvom okruženju formirana je grupa Apollo 440. Dobro se sećam da se u fonoteci radio stanice u kojoj sam radio pojavio neki njihov album, da sam ga pustio i posle par pesama odustao od njih za sva vremena.
Na tom albumu nije bilo ničega za mene.
Trideset i koju godinu kasnije, ponovo sam propustio Apollo 440 kroz uši. I to sasvim slučajno, jer sam nabasao na današnju pesmu. Kao kopča, poslužilo je gostovanje Billyja MacKenzieja, pevača koji je jedan od mojih miljenika. I ostao sam bez teksta…
“Pain in Any Language” je fenomenalna, atmosferična balada, poput onih kakve je MacKenzie već snimao sa grupom Yello. Pošto se iz samog naslova se naslućuje kakva joj je tematika, na tekst možemo odmah slobodno da zaboravimo. No, Billy je peva sa toliko emocija da, praktično ni iz čega, ona postaje velika.
Ovo je, po svemu sudeći, i poslednja pesma koju je MacKenzie snimio. Njegov život se okončao pre no što je objavljena.
Apollo 440 postoje i danas, bave se pisanjem muzike za filmove, televiziju, reklame i multimediju i vrlo su uspešni. Sarađivali su i sa nekim nama dobro poznatim imenima: Jeff Beck, Jean Michel Jarre, Ian McCulloch…
Ali ćete tu priču morati da potražite na nekom drugom mestu.