Month: October 2018

Bela izmaglica

Ti ljudi kao da imaju više udova no što nam je majka priroda podarila i ponekad ne možete da verujete sopstvenim očima.

O značaju dobre ritam sekcije za bilo koju grupu nije potrebno posebno mudrovati. Iskusno slušalačko uvo odmah primeti da nešto nije u redu ako se ispadne iz ritma – u tom trenutku kreće raspad kompletne svirke sa nesagledivim posledicama. U žanrovima koje ovde retko potežemo (HR/HM), zadatak bubnjara je, pre svega, da održi konstantan ritam. On je, ionako, uvek u drugom planu, obično sedi daleko od publike, a fokus je na pevaču/solo instrumentu. No, posle nekoliko pesama, odmah se primeti da jednoličan ritam postane dosadan i oseti se potreba za malo “filovanja”.

Srećom, ima bubnjara koji su i “svirači”, a koje ćete lako prepoznati .

Nastavite sa čitanjem… “Bela izmaglica”

U poznatom zagrljaju

Ona je kraljica melanholije, ali uz povremene vokalne izlete i svakako uz stihove koji čvrsto stoje uz zanimljivu muziku.

U vreme kada mi je Žikica uvalio disk Indoor Universe (2001), pojma nisam imao ko je Paula Frazer. No, planula je ljubav bukvalno na prvu pesmu, te mi nije mnogo trebalo da sebi napravim kopiju (sram me bilo) koju sam neprestano slušao.

Šta ću kada sam slab na dobre pevačice. Smile with tongue out

Nastavite sa čitanjem… “U poznatom zagrljaju”

Na pristaništu

Ko bi to mogao da zaboravi? Kovao se komadić istorije rokenrola i bili smo toga svesni na neki predivan, naivan način. Dečačke godine.

Dakle, bilo je proleće 1978, život je bio lep tih godina, “Sultani svinga” su osvojili radio stanice i top-liste. U nekom omladinskom časopisu, neki mnogo pametan lik je tvrdio da je pesma nesumnjivo veličanstvena, ali je nastavio sa tezom kako je to čudo za tri dana, kako ćemo ih zaboraviti do dogodine, kao i stotine pre njih i posle njih. Evo, videćete kad se na jesen pojavi album – reče kritičar i ostade živ.

U, ala se taj zajeb’o…

Sad zamislite klinca od upravo navršenih trinaest godina, već opsednutog velikim hitom grupe Dire Straits, obaška već najarcanog željom da osvoji tajne gitare, koji čuje prve tonove prve pesme na prvom albumu prve grupe čijem rođenju je pola godine ranije bio aktivni svedok.

Nastavite sa čitanjem… “Na pristaništu”

Jam Man

Na kraju ispade da je Chet Atkins bio jedan od prvih koji je radije koristio looper na snimanju nego da nasnimava deonice iz više prolaza.

O ovoj pesmi je već pisano na blogu. Doduše, davno, tako da se toga, verovatno, samo autor priloga seća. No, kako je po mom mišljenju ona pravo malo remek-delo, nije zgoreg da dodam još po nešto.

Od viška, znamo, ne boli glava.

Nastavite sa čitanjem… “Jam Man”

Sve zbog flaute

Neću da ćutim. Ni onda ni sada. Činjenica o kojoj je ovde reč, zapravo, ide u prilog celoj priči o grupi Jethro Tull.

Niko nije umeo da obori raspoloženje u društvu kao što je to umeo Tužni Pčelar. Boktemazo, bilo je dovoljno da progovori nešto na bilo koju temu i da potpuno izduva svaku želju za životom neodređeno velikom broju prisutnih. Protiv toga smo se borili preventivnim ućutkivanjem. Najlakše bi bilo kad smo sedeli kod Džizusa u dvorištu: osim galame koju smo veselo proizvodili benastim raspravama o svemu i svačemu u senci ispod oraha, neko bi se odmah setio da utrči u kuću i do daske odvrne pojačalo, za koje bi tokom tih okupljanja bili vezani zvučnici na terasi.

Tog dana stvar je krenula po zlu, jer se Tužni Pčelar dočepao teme o kojoj je mislio da zna mnogo, a nije znao ništa. Da bi stvar bila gora po sve ostale, ja sam bio dežurni kontraš; a ja sam gadan kontraš niščima znanjem i informacijama koji to kriju lupetanjem.

A sve zbog flaute.

Nastavite sa čitanjem… “Sve zbog flaute”

Svi čamci na slikama

Umetnost često tretiramo besmisleno, kao elitizam, pokušavajući da joj damo značenja koja izvorno nema. Sve se svodi na našu sopstvenu interpretaciju koja može da bude posledica nerazumevanja…

O životu Regine Spektor mogao bi da se snimi uzbudljiv film. Ova Ruskinja jevrejskog porekla rođena je u Moskvi. U vreme Perestrojke roditelji su joj krenuli put Zapada, da bi se na kraju skrasili u Bronxu.

Možemo samo da pokušamo da zamislimo kako je sav taj svet izgledao detetu od deset godina.

Nastavite sa čitanjem… “Svi čamci na slikama”

Buduće igrice

Harizmatični Welch ih je toliko oduševio svojom pojavom da su ga primili u grupu – a da nisu održali zajedničku probu niti ga čuli kako svira.

Sedamdesete su za grupu Fleetwood Mac počele traumatično. Peter Green, ključna kreativna figura grupe i vanserijski gitarista, posle lošeg LSD tripa upašće u stanje iz koga se nikada neće povratiti. Gitaristi Danny Kirwan i Jeremy Spencer su pokušali da zakrpe rupe sve do trenutka kada je Kirwan “otišao da kupi novine” i nestao. Mogu samo da naslutim kakva je panika nastala u grupi.

E, sada slušamo samo naslovnu numeru, a vi posle iskoristite priliku da čujete ceo album. Nego, da nastavimo.

Nastavite sa čitanjem… “Buduće igrice”

Spreman sam

Juče su me prijatelji pozvali da pogledam par klipova, znajući unapred da će me interesovati. Na prvom je Jeff Beck pozvao Erica Claptona u goste. Lepo su se izgrlili, očigledno su bili dobro raspoloženi, publika je unapred bila ekstatična i krenuli su u svirku… A šta bi drugo nego jedan od klasičnih bluzeva. Sve je, očekivano, proteklo u najboljem redu. No, razlika u pristupu i tretmanu instrumenta u rukama je očigledna – dok je Bog gitare izvlačio iz njega najluđe zvuke, “Bog” je svirao nekako mlako i akademski.

A što se onog drugog klipa tiče… Uh, odmah sam odlučio da tu poslasticu podelim sa vama.

Nastavite sa čitanjem… “Spreman sam”