U opštoj histeriji koju podgrevaju mainstream mediji kako su Rusi krivi za sve i petljaju se u sve i svašta, pa i u naše sopstvene živote, sklon sam da uložim protest. Neka politačari rade šta hoće i zamajavaju svoje narode (a svi to, listom, čine), o ideologiji nećemo ovde da raspravljamo, no ne moramo da trpimo posledice njihovih odluka koje se tiču kulture i umetnosti, što nam, onako uzgred, uskraćuju.
Ako smo iole otvorenog uma.
Ja sam takav kakav jesam, nemam predrasuda, pa sam još pre tri godine napisao tekst o grupi čudnog imena iamthemorning koja dolazi iz Lenjingrada (ili Sankt Peterburga, ako vam se tako više sviđa). I konstatovao da je njihov rad toliko originalan, inovativan i kvalitetan da ga je teško uporediti sa bilo čim na postojećoj sceni. U međuvremenu, grupa je snimila još jedan studijski i živi album kojima je samo potvrdila moje mišljenje, a novi treba da se pojavi do kraja godine.
Ma koliko da zapadnjaci mislili da je medijska cenzura efikasna, u njoj uvek ima pukotina. Tako sam i saznao da je Gleb Kolyadin, klavijaturista i spiritus movens grupe iamthemorning objavio solistički album, pa sam se odmah javio tetki koja živi u Rusiji ne bih li bacio uvce na njega…
Posle slušanja, bio sam malo zatečen.
Prvo, Kolyadin je vrhunski pijanista, tu nema nikakve dvojbe. Drugo, on nema nikakve probleme ni kao kompozitor: ima viška inspiracije, pa u pauzi rada sa grupom može sebi da da oduška. Treće, opametio se i cela priča oko grupe i njega samoga počinje da poprima sasvim drugi tok, jer je pronašao, uslovno rečeno, moćne saveznike.
Dovoljno je samo baciti pogled na listu gostiju na njegovom albumu: Gavin Harrison (King Crimson / Porcupine Tree) – bubnjevi; Nick Beggs (Steven Wilson) – bas; Theo Travis (Robert Fripp / Porcupine Tree / Steven Wilson) – flauta, saksofon, klarinet; Steve Hogarth (Marillion) – glas, Jordan Rudess (Dream Theater) – klavijature, pa shvatiti da su ti kolege najbolja preporuka, uprkos sankcijama.
Gleb Kolyadin je, nesumnjivo, kao izvođač i kompozitor pod prepoznatljivim uticajem Keitha Emersona u svakom pogledu, što mu je, svakako, veliki plus. Celi album možete preslušati ovde, a promocija mu nije jača strana…
Valjda ima preča posla.