Фебруара 1976, таман у некој паузи оног великог снега, скрпимо некако да обиђем друштво по Немачкој и Холандији. Долазили они овамо више пута, ред је да се узврати посета. И тако доживим свој Ватерло (како је пар година пре тога пропевала Аба, она са два б).
Наравно, ни у каквој бици нисам био. Трг се зове Ватерло, у Амстердаму је, и негде раније тог дана је снимљено и оно са почетка оне кафанске серије. Доба дана је скоро сутон, целог дана је било сунчано, наместио се таман прелаз из жутог сата у плави (и, срећом, остало ми довољно снимака, јер је буџет за ову недељу био једна ролна црнобелог и једна ролна слајдова). Него, откуд овакав неред?
Објаснио ми домаћин да је ово бувљак, и да смо наишли кад је већ готово и сви пакују пинтле. И да је овако сваког дана.
Неколико година касније натрчим на Вајдин филм “Све је на продају”, само по наслову, и учини ми се да је то управо наслов ове фотке. Још много година касније схватим да сам тај филм некад давно гледао, па заборавио наслов – јер је то онај “филм о њему без њега”, о глумцу Збигњеву Цибулском, кога би играо Џемс Дин, да је било среће. Играо га је Данијел Олбжихски, вероватно боље.
На бувљаку никад не знате на шта ћете натрчати. Десило ми се чак да сам замало купио примерак књиге коју сам некад слагао. Што је можда и била прва књига, у историји града, да је сложена од почетка до краја на стоном рачунару. Рачунао сам да мора да је негде имам, па нисам.
Згодна страна бувљака је и што нема тачног радног времена, радња је можда затворена али није сва роба склоњена. Ако муштерија има воље и времена, нагодба се увек може постићи. Но, нисам био тај. Нисам био чак ни неозбиљан купац, једва сам имао лове за широкоугаони од 30мм (купљен тог дана, служио ме верно док су Практике потрајале). Приметиће се да сам отад ретко враћао нормалац на тело.
Mene su obično pitali da li mi se dvadesetčetvorka zavarila za OM1… a najbolje slajdove sam ispucao Praktikom, pozajmljen dvadeseticom i AGFA filmon sa rokom isteklim pre pet godina…