Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Eric Idle, jedan od članova legendarne glumačke grupe Monty Python, u više navrata je prepričavao sledeću anegdotu:
Vozio sam se kolima autoputem u blizini LA-ja. Normalno, svirala mi je muzika sa radija. U jednom trenutku DJ je najavio pesmu grupe Toad the Wet Sprocket. Malo mi je falilo da sletim u kanal.
Oni koji su, poput nas samuraja, odrasli uz skečeve Monty Pythona, možda će se setiti i onoga posvećenog rok muzičarima.
радња је можда затворена али није сва роба склоњена
Фебруара 1976, таман у некој паузи оног великог снега, скрпимо некако да обиђем друштво по Немачкој и Холандији. Долазили они овамо више пута, ред је да се узврати посета. И тако доживим свој Ватерло (како је пар година пре тога пропевала Аба, она са два б).
Наравно, ни у каквој бици нисам био. Трг се зове Ватерло, у Амстердаму је, и негде раније тог дана је снимљено и оно са почетка оне кафанске серије. Доба дана је скоро сутон, целог дана је било сунчано, наместио се таман прелаз из жутог сата у плави (и, срећом, остало ми довољно снимака, јер је буџет за ову недељу био једна ролна црнобелог и једна ролна слајдова). Него, откуд овакав неред?
