Month: November 2018

Poigravanje ružičastim šumom

Ovakvo sviranje ne pada s neba.

O gitaroškim bogovima napisali smo veliki broj tekstova. Svako od nas se trudio da detaljno obrazloži zašto neki muzičar zaslužuje taj epitet, pokušali smo da raskrinkamo lažne bogove i komisijski utvrdili da ne može da postoji samo jedan. U našem Panteonu sedi ih više, a svako od nas proglašava vrhovnog u zavisnosti od sopstvenog ukusa.

Boginje gitare do danas nismo razmatrali. Princess

Radi političke korektnosti i zbog opasnosti da nas neko od čitalaca ne proglasi mizoginima, nije loše da otpočnemo sa kanditaturom za boginje. Moj predlog je Kaki King.

Nastavite sa čitanjem… “Poigravanje ružičastim šumom”

Duh plesa

Ideja je u tome da ne primetite tog crnog pantera baš prvim pogledom.

U oktobru 1971. godine Jon Hiseman je raspustio grupu Colosseum. O tome smo već nadugačko i naširoko pisali u više navrata. Kako se radilo o spektakularnoj grupi u kojoj su svirali sve odredom muzički asovi, bilo je samo pitanje trenutka kada će se upustiti u neke nove poduhvate. Bas gitarista Tony Reeves i klavijaturista Dave Greenslade su došli na pomalo čudnu i originalnu ideju. Napraviće grupu koja će imati dvojicu klavijaturista uz ritam sekciju.

Znači, bez gitare kao tradicionalnog solo instrumenta.

Nazvali su je Greenslade. Valjda im je ime dobro zvučalo, a i kada ste čuli da se grupa zove po bas gitaristi. Hot smile

Nastavite sa čitanjem… “Duh plesa”

Crno svetlo

Sve je to predmet doživljaja granice.

Ako bismo mak na konac, The Black Light (1998) nije prvi album grupe Calexico. To bi bio samizdat pod naslovom Spoke (1997), za koji je trebalo dosta vremena da ugleda svetlost dana u uslovima gerila-marketinga i još uvek nejasnog koncepta. Ako ćemo pravo, kada je taj prvi materijal snimljen tokom druge polovine 1995. godine, čak je i grupa trebalo da se zove Spoke. Štaviše, dvojica koji su napustili Giant Sand i snimili taj materijal, objavili su album pod tim imenom grupe u Nemačkoj, nekoliko meseci ranije.

Ali, onda su stvari došle na svoje mesto: neki novi vetrovi su zaduvali indie svetom i nastala je prilika za neku novu muziku. Naši junaci su se našli u centru te priče. I tada je nastalo ovo što danas slušamo.

Istina je uvek jednostavna.

Nastavite sa čitanjem… “Crno svetlo”

Ajde, curo, sa mnom do šumarka, pa da vidiš Kraljevića Marka

Nisu izmislili ništa novo, ali zato su sve uradili kako treba. A to čine i danas, pola stoleća otkako su počeli.

Toni je rođak mog dobrog prijatelja. I posle četrdesetak godina ga još uvek pamtim kao zgodnog i šarmantnog momka. Živeo je u nekom od manjih gradova u Srbiji čijeg se imena više ne sećam i bio je željan priče o muzici. Coffee cup

Usledila je dugaaaaaaaaaaaaačka sedeljka. Slušala se, normalno, aktuelna muzika sa kraja sedamdesetih, a kako smo prijatelj i ja u gradu važili za ozbiljne diskofile i poznavaoce, imali smo čime i da se pohvalimo. Toni nas je strpljivo slušao, a onda nam je postavio neočekivano pitanje:

– Jeste li slušali Flamin’ Groovies?

Nastavite sa čitanjem… “Ajde, curo, sa mnom do šumarka, pa da vidiš Kraljevića Marka”