Знам, тако сам (већ двапут) имао наслов “пролеће, бре!”, и уопште оригинално је ко шеста фотокопија. А ни техника није нека новост, снег под блицем је већ био.
Ово је само ситна варијанта, а што овако задихан улећем у студио и најављујем да за тренутак прекидамо серију насумица да бисмо објавили, то је… зато што ми је успело.
Јер, поигравајући се блицем, радио сам већ свашта. Окидао га на даљинац из разних углова, одбијао његову светлост о таваницу, зидове, завесе… а… е, гле, види снега!
Дакле(м, ш, мо, те), блиц усправно, фоткалица наглавачке, тако да сине у снег. Добијам распршено светло одоздо, оно како се слика клопа за кафанску рекламу. Пошто га је снег добро распршио, није направило сенке, само је снег бељи ту где је ближе.
Кад се фотка снег блицем, упадни угао светла брзо опада са растојањем, тако да оно што је близу на тлу буде светло, а оно што је метар-два даље већ више личи на мрак него на снег. То се може донекле извући у лабораторији, дигне се мало доња лева шестина кривуље, па се појаве и ти буџаци, ал’ то је буџење. Снег много боље изгледа кад је светло под неким другим углом – па тај блиц или треба некако удаљити од сочива, или користити неко друго светло. Трик за данас је “употреби снег на тлу као рефлектор да осветлиш снег на дрвету”.
Већина других ствари изгледа помало сабласно кад се осветли одоздо; овај снег ми је деловао некако снолико… па сам дотрчао да вам јавим.