Brzi pogled kroz prozor mi je izmamio osmeh na licu čim sam se tog jutra pridigao iz kreveta. Napokon je pao sneg. Nije ga bilo nešto mnogo, no i to je bolje nego da ga nema. Uželeo sam se onog osećaja iz detinjstva kada smo jedva čekali da izletimo napolje i potražimo najbližu pogodnu nizbrdicu za sankanje. Posle par sati napolju, u kuću smo dolazili na kratko da se presvučemo i ogrejemo. Pa ponovo u avanturu…
Ovi današnji klinci sneg uglavnom gledaju kroz prozor i na ekranima telefona i kompjutera. Misle da je isti doživljaj ako su suvi i ušuškani… Kako se samo varaju.
