Како године пролазе, техника све боља а идеје… почињу да се понављају. Враћам се местима где сам већ фоткао. Понављам већ и угао… јер је ваљда био добар први пут или шта га ја знам, ово се не пропушта.
Био сам нешто ишао на таван, не сећам се за шта. И видео како овај зрак пада тачно где ми треба. Ово се не пропушта.
Јер, како сам касније и научно утврдио, Сунце, Земља и Њутн имају неки договор о позирању, и то се све ипак креће и или ћеш га рачунати у пет децимала да знаш кад ће, или ћеш га ухватити кад наиђе. Сутрадан ће падати киша, прексутра ће бити облачно, наксутра ће неко да примети да тај цреп треба да се намести јер ту прокишњава. Дакле, иако је све наизглед непомично, у ствари треба ухватити тренутак.
Опет сам макао онај добар статив из клуба, и није ме мрзело да сиђем по њега и фоткалицу, и ухватим кадар какав сам хтео. Иако је ваздух на тавану миран, Браун му не да мира, и те честице прашине лете ко муве без главе, што онда зрак лепо осветли.
Нема оне муке као кад за потребе снимања филма морају да пуштају некакав дим у просторију или да било како наместе да се ваздух види. Чудо једно колико пута ти зраци не буду паралелни – иако се у сценарију нигде не спомиње да Земља тог дана не кружи око Сунца, него око седам-осам звезданих тела. Још ајде-де кад се разилазе из истог извора, то још може да се прикрије кретањем камере, централна пројекција хоће да да тај ефекат и кад су паралелни а извор светла је негде у кадру или бар близу. Много је луђе кад се секу у просторији, јер то је шоубизнис, нема логике, нема физике, јачи је маестро од светла, па тако средина катедрале буде осветљена косим зрацима Сунца нечега и слева и здесна и страга.
Ал’ ово је 1978. Нисам имао ту технику, ни екипу да ми је поређа где хоћу, него сам сам морао да издигнем тај цреп и пустим тај један бедни зрачак у кадар (оно што сам првобитно видео напросто није било довољно, морао сам да интервенишем у пејзажу, а неки теоретичар би ту нашао концептуалистички проседе). И да после вратим цреп, да не прокишњава.
За оне који траже десет разлика, у односу на снимак од четири године раније: фали нешто пивских флаша, литарске су ту; улетела су два стара штендера за цвеће с лева, и на њима комплети Забавника и Кекеца из шездесетих, могуће да сам навратио да прелистам неки стрип; млади лук је нестао а остале само љуске од неког другог лука; дедин војнички кофер је усправљен да лепо стоји на греди; тегле мало испремештане јер су коришћене у међувремену; појавио се нов антенски кабл јер сам покушавао да ухватим студио Бе; пошто је сфоткано са истог места, види се разлика између објектива од 50 и 30мм.