Ovako je Michel Legrand opisivao svoju strast prema muzici i zbog toga je jasno da pripada društvu onih koje je teško klasifikovati. Stalno lutajući između džeza, klasične muzike, mjuzikla i easy listening pesama, ostavio je neizbrisiv trag u onome što mu je najbolje išlo – filmskoj muzici.
Muzički kredo mu je glasio: “Melodija je ljubavnica kojoj ću uvek biti veran.”
Njegov bogati stvaralački život je teško prepričati. Sa 10 godina upisao je Konzervatorijum (klavir), sa nešto više od dvadeset je počeo da piše filmsku muziku, sa 25 se okrenuo džezu i snimio jedan od najboljih evropskih albuma izdatih tokom pedesetih. Legrand Jazz (1958) je okupio takvu ekipu od koje boli glava, jer je na njemu sviralli sve gigant do giganta: Ben Webster, Herbie Mann, Art Farmer, Donald Byrd , Phil Woods, Miles Davis, John Coltrane, Bill Evans…
Sa dolaskom Francuskog novog talasa ozbiljno se upustio u komponovanje filmske muzike. Sarađivao je sa Agnes Vardom, Jean-Luc Godardom, ali najviše sa Jacquesom Demyjem, autorom dobro poznatih filmova Šerburški kišobrani (1964) i Devojke iz Rošfora (1967), u kojima je zablistala mlađana lepotica Cathérine Deneuve.
Tokom bogate karijere napisao je muziku za preko 200 filmova, serija i TV emisija, a njegove pesme/teme su često bivale popularnije od filmova za koje su napisane. Prvog Oscara dobio je 1968. godine za pesmu “The Windmills Of Your Mind” koja je nastala za potrebe filma “Thomas Crown Affair“. Ako ste pustili klip, verujem da ste prepoznali Stevea McQueena i Faye Dunaway u antologijskoj sceni koju prati pomenuta pesma. Osvojio je još dva za filmove “Leto 42.” i “Yentl“.
Originalnu verziju njegove najpoznatije pesme za potrebe filma rutinski je otpevao britanski glumac Noel Harrison. No, za onu pravu, po kojoj je prepoznatiljiva, zaslužna je ekscentrična Dusty Springfield.
Legendarna ekipa koja je stajala iza niza antologijskih albuma koje je izdala diskografska kuća Atlantic, Jerry Wexler/Tom Dowd/Arif Mardin, odvela je Dusty u Ameriku, gde je snimila svoje remek- delo, album Dusty in Memphis (1968).
To je jedan od onih veličanstvenih albuma kome vreme ne može ništa i koji se stalno nalazi u mom paketu za nošenje na pusto ostrvo. “The Windmils of Your Mind” je jedna od ključnih pesama na njemu posle, koje je stekla globalnu popularnost. Negde sam natrčao na tipa koji se pohvalio da ima preko 200 verzija ove pesme, otpevanih na najrazličitijim jezicima.
Počivaj u miru, Maestro.