Već petnaestak minuta razmišljam o tome zašto sam od najranijeg detinjstva bio opčinjen “meksikanskom muzikom”. Jedan od razloga je bila ljubav prema kaubojskim filmovima u kojima su Meksikanci bili ili gadni zlikovci ili muzičari, pa su njihove pesme bile dobrodošli predah posle žestokih pucnjava, dok se dim od baruta ne raziđe. Tokom pedesetih i šezdesetih, teme iz ovakvih filmova bile su veoma popularne, a neke od najpopularnijih su brzo prepevane na nama razumljiv jezik. Zahvaljujući tome, dvojica sjajnih domaćih pevača su postali veoma slušani; na žalost, danas se malo ko seća moćnih glasova Slavka Perovića i Nikole Karovića.
U međuvremenu sam odrastao ali se ništa nije promenilo – vidite i sami da relativno često napišem ponešto o novootkrivenim “Meksikancima”.
Kada sam video današnji video, prvo mi je privukla pažnju potpuna nepredvidljivost kojom grupa Quetzal razvija pesmu. Pevačica Martha Gonzales je od onih koje mogu uspešno da pevaju bilo koji žanr, a aranžman neuobičajen za vrstu muzike koju izvode. Normalno, odmah sam kontaktirao tetku ne bi li mi pronašla neki od njihovih albuma…
Ona me je ubrzo obavestila da u lokalnim prodavnicama u kojima obično pazari za mene nisu ni čuli za ovu grupu. Morao sam da potražim alternativne kanale za nabavku među onima koji su skloni slušanju svih živih vrsta world muzike, a priča se relativno brzo završila jer nisam mnogo zakerao. Bilo koji od sedam do sada snimljenih albuma Quetzala bi bio od pomoći da upotpunim sliku o njihovom radu.
Letimičan pogled na omot albuma Worksongs (2003) otkriva mi dobro poznato ime koje se tu pojavljuje kao producent, saksofonista i klavijaturista: Steve Berlin je jedan od ključnih ljudi zaslužnih za božanstvenu muziku koju izvode Los Lobos. Berlinovo znanje i iskustvo učinili su da ovaj album zazvuči fenomenalno.
Inspiraciju za svoje pesme Quetzal traže na raznim mestima. Uz očekivani meksički folk u svim podvarijantama, oni rado potežu i salsu, cumbiu, rock, soul, jazz… Pritom ne dozvoljavaju da ijedan od pomenutih elemenata preovlada i da se izgubi fokus i koherentnost između pesama.
Neke pesme su otpevane na engleskom, neke na španskom. Koliko sam mogao da razaznam iz tekstova. centralno mesto u njima zauzima socijalni aktivizam i nepokolebljiva borba za dostojanstvo običnog čoveka.
Jednom rečju, to što Quetzal rade je excelente.