Današnji dan je od onih kada sve ide kilavo. Iako sam svoj deo obaveza odradio u rano jutro, ukućani nikako da uhvate ritam i da dokusurimo stvari kako bi proveli mirno popodne. Pride, odgovorio sam na nekoliko telefonskih poziva, otvarao vrata slučajnim namernicima koji su pokušavali da mi prodaju ono što već imam i ćaskao sa komšijama o nevažnim stvarima, sve očekujući zatišje kako bih seo i napisao neki tekst za blog. Taman kada sam zaseo i počeo da prebiram po pesmama-kandidatima, dreknula je iz kuhinje ćerka:
– Ćale, hoćeš da i tebi spremim nudle?
Počele su da mi se motaju razne stvari po glavi i odmah sam dobio ideju za tekst.
Nudle su kod nas postale popularne među mladima valjda od trenutka kada su Kinezi pre neku godinu kod nas otvorili fabriku za njihovu proizvodnju. I to onih instant, iz kesice, koje se kuvaju kao supa i malo imaju veze sa verzijama iz restorana koje se služe u raznim varijantama. I da odmah raščistimo terminološku zbrku, da neupućeni ne pomisle da je u pitanju nešto veoma fancy. Nudle su, da prostite, ono što mi zovemo rezancima. U vreme kada se rezanci i ostale verzije testenine nisu još industrijski proizvodile, svaka čestita domaćica ih je ručno pravila. Razlika je jedino u tome što se nudle, za razliku od rezanaca, prave od pirinčanog brašna.
Najstariji pisani zapisi/recepti za prevljenje nudli nastali su u Kini još pre nove ere. Arheolozi su, u međuvremenu, pronašli ostatke nudli na lokaciji staroj preko 4000 godina, a njihova popularnost se brzo širila iz Azije ka Evropi. Rimski pesnik iz I veka nove ere Kvintus Horacijus Flakus pisao je o jelu koje se pravilo od više kora od testa i zvalo se lagana. Odmah se javlja direktna asocijacija na današnje lazanje, a razne vrste italijanskih pasti i špageta su tokom proteklih vekova zauzele mesta za trpezama svih evropskih nacija. Samo su im nazivi različiti.
Ne znam ko je bio u grupi Traffic ljubitelj testenina, no oni su zajedničkim snagama napisali pesmu o fabrici za proizvodnju nudli i radnicima u njoj.
No, prvo mala digresija…
O grupi Traffic i solo radovima njenih članova smo mnogo puta detaljno pisali, pa nema potrebe da se udubljujem u istorijat njenog delovanja. Njihova prva dva albuma su apsolutna remek-dela koja su jasno demonstirala talenat i sposobnost članova. Drugi, nazvan Traffic (1968), verovatno je i najbolji album koji su snimili tokom karijere. Prvobitno je bio planiran kao dvostruki, no na kraju se odustalo od toga.
U decembru je objavljen singl sa pesmama “Medicated Goo” i “Shanghai Noodle Factory“, tako da je jedna od pesama koja je ispala iz izbora za album ugledala svetlo dana. Već u januaru 1969. Steve Winwood je objavio da se grupa raspala. Izdavač Island Records je bio zatečen i nije imao vremena da zaustavi promotivnu kampanju koja se već bila zahuktala. Odlučili su da sastave novi album od restlova koje su imali.
Last Exit (1969) je koncipiran tako da su se na jednoj strani nalazile pesme sa snimanja prethodnog albuma (“Withering Tree“, “Medicated Goo“, “Shanghai Noodle Factory“), “Just for You” je solo rad Davea Masona na kome sviraju svi članovi, a uključen je i jedan kratki instrumental. B-strana je snimak dva poduža jama snimljena na koncertu u Fillmore Westu prethodne godine.
Ako se udubimo u tekst pesme “Shanghai Noodle Factory“, dolazimo do potpuno drugog značenja. Teško je oteti se utisku da upravo na taj način Winwood objašnjava zašto je grupa u tom trenutku prestala sa radom. Pritisak na članove grupe je, očigledno, bio prevelik da bi i dalje mogli uspešno da se nose s njim.
Srećom po nas, za par godina su se oporavili/opametili i nastavili sa daljim radom u malo izmenjenoj postavi, u kojoj će nastati neke od njihovih najpoznatijih pesama.