Nekim od vozova kojim su se vraćali šverceri iz Trsta noseći u torbama mantile “šuškavce”, ženske čarape i farmerke, na samom kraju šezdesetih pristigla je i singlica Procol Haruma “Il Tuo Diamante“. Svi smo znali i voleli ONU njihovu pesmu, ali pojma nismo imali o ostatku repertoara.
Na B-strani je bila usnimljena “Fortuna“.
Nekoliko godina kasnije, kada sam uspeo da dođem do prvih albuma Procol Haruma, saznao sam da je “Il Tuo Diamante” u stvari naslovna numera njihovog drugog albuma Shine on Brightly (1968), a “Fortuna” zatvara njihov debitantski album i originalno se zove “Repent Walpurgis“. Potonja je jedina koju je komponovao orguljaš Matthew Fisher.
Na netu postoji veliki broj hipoteza o tome šta bi ovo “Repent Walpurgis” moglo da znači. Sam autor kaže da ne znači ništa konkretno, ionako je instrumental. On je napisao uvodnu temu, malo ju je razrađivao sa gitaristom, a Gary Brooker je ubacio Bahov preludijum (BWV 846) u celu priču kako bi se napravila tenzija između pojedinih delova kompozicije. Na kraju snimanja su komisijski zasedali pokušavajući da opišu raspoloženje koje vlada u njoj i smisle naziv. Fisher je predložio “Repent” (pokajanje), dok je druge članove asociralo na demone koji su oslobođeni tokom Valpurgijske noći. I samo spojili obe reči.
Sam album je prava muzička poslastica s obzirom na vreme kada je objavljen (1967), a repertoar i svirka na njemu su ubitačno dobri. Ako je potrebno nekoga posebno da istaknem, moj izbor su nadahnuti gitarista Robin Trower i razuzdani bubnjar B.J. Wilson. Album možete ceo preslušati na Cevki ako ispratite link.
Obožavaocima Procol Haruma dobro je poznato da su Fisher i Brooker povremeno imali “muzičkih nesuglasica”, što je rezultiralo Fisherovim napuštanjem grupe, a i Trower je imao sopstvene planove. Njihova mesta u grupi su zauzeli prvoklasni, često potcenjivani Chris Copping i Dave Ball.
Današnji snimak je pravi dragulj jer nisam pronašao ni jedan drugi u ovoj postavi. Verovatno je nastao 1971. ili 1972. godine i dobro pokazuje koliko je grupa bila svirački kompetentna. Ball zasigurno nije kalibar Trowera, no na snimku naprosto briljira u soliranju.
Prilično sam siguran da ću vrlo brzo ponovo da preslušam kompletan opus Procol Haruma. Ko zna na još koje pesme sam potpuno zaboravio. 
Ниси заборавио ниједну, пошто за њих кажу да имају укупно једну песму :).
Мени за посебне тренутке нарочито лежи њихов концерт са симфонијским оркестром из канадске вукојебине зване Едмонтон (за коју нисам чуо ни пре ни после), где је та песма поприлично проширена и има неких чудних момената… који се опет баш добро уклапају.